Дело

ЈЛКА КАО СМРТ •Ј59 неколике опште иапомене берберину што је дошао да га брије, који затим, за време јутарње шетње, пита коњушаре о здрављу коња, па онда јаше по шумн, с једнном бригом да ноздравља и да га поздрављају; после тога доручкује са женом и извозп се у купеу с њоме, и говорн јој само да би набројао имена личности које је јутрос спазио; затим иде до вечери из салона у салон, свежећи разум свој ћаскањем с онима што су као и он, и пошто руча у каквога кнеза, где се иретреса о држању Европе, завршава вече у дворани за нгру у оперн где се његове плашљиве жеље распуснпчке невнно задовољавају пзгледом злогласнога места. Слика је била врло верна, али како подсмевка у њој вије вређала никога, то се цео сто орио од смеха. Војвоткиња, раздрагана уздржаваном веселошћу пуиих особа, осећала је у грудима мала, неприметна грцања. — Али, зацело, ала је смешно, ви сте криви, ако умрем од смеја. Бертен, врло узбуђен, одговори: *— 0! Госпођо, отмени свет не умнре од смеха. Та он се сплом смеје. Он има ту љубазност, зато што се тако ваља, да се прави као да се забавл>а н тобож смеје. Доста вешто подражава грнмасу, али се у ствари никада не смеје. Отндпте у нозорншта за народ, па да виднте шта значи смејати се. Видите грађане када се забављају, па ћете вндети како се зацењују од смеха! Отидите у војничке собице, видећете како се људи гуше, очн им пуне суза, превијају се на постељн од досетака каквога шаљнвца. А у нашим салоннма се не смеје. Све је извештачено, на чак и смеј. Мизадије га прекпне: — Допустпте ми; ви сте врло строгн! Менп се чини да и вн сами, драги мој, не презирете тај свет што га тако вешто исмевате. Бертен се осмену. — Ја, ја га волим. * — Е, онда? — Ја и себе нешто мало презпрем као мелеза тога сумњивога племена. — Све то, свејето само у ветар речено, рече војвоткпња. А како се он бранпо да озбиљно тако мислн, она пресече