Дело

358 Д Е Л 0 Под прилпвом гнева, нола истинитога пола извештаченога, што га у почетку изазове жеља да се буде речит, а загреје од једанпут јасно расуђивање, које добродушност у обичним приликама утиша, он показа како људи, којима је једино животно занимање да нраве посете и ручавају у вароши, виде да су постали. неминовном кобношћу, површна и љупка створења, али обична, која нејасно покрећу бриге, извештачене мисли и прохтеви. Он показа да ништа у њих нпје дубоко, ватрено, искрено да, пошто им је умна култура ништавна, а образовање само лак, они остају, узевши све у обзпр, лутани који потсећају и чине покрете као отмена бића, што у ствари нису. Он доказа да пошто су слаби коренп њихових нагона поникли из уобичајености, а не из стварности, они стварно ништа и не воле, и сама раскош њихова живљења је задовољење таштине, а не утољавање утаначене телесне потребе, јер се код њих зло једе, а пију лоша вина прескупо плаћена. — Они живе, вели он, поред свега, не видећи ништа, не удубљујући се ни у шта; поред пауке коју не знају; поред природе коју не умеју да посматрају; поред задовољства, јер су немоћни да страсно уживају ма у чему; поред лепоте света и лепоте уметности, о којој говоре, и ако је ннсу открили, па чак и не верујући у њу, јер они не знају за нијанство да кушају радости живота и разума. Немоћни су да се одаду нечему толико да само то воле, да их ништа друго не привлачи док их не обасја срећа да разумеју. Барон де Корбел помисли да треба да узме у заштиту племство. И он то учини са доказима који се не могу порећи, са оним доказима што се пред разлогом топе као снег на ватри, и који се не могу да схвате, са бесмисленим доказима сеоскога попе који ликује доказујући да има Бога. Да би завршио, он упореди отмене људе са тркачким коњма којп у ствари ничему не служе, али су понос коњскога племена. Бертен, нелагодан према овоме нротивнику, ућута нрезриво и учтиво. Али га лудост баронова на једанпут наљути, те, прекинувши вешто његов говор, нзнесе до сптнице живот лепо одгајеног човека, од јутарњега буђења па до легања. Све поЈедпности, фнно запажене, оцртаваху необично смешну силуету једног господина, кога облачи собар, који чини