Дело

ЈАКА КАО СМРТ 357 — Ама ви сте човек, шта је вама милије? — Мени?... једна... гипкост мало облија, оно што моја куварица назива добро, мало пиле рањено зрпевљем. Оно није дебело, али је пуно и сочно. Сви се насмејаше због овога упоређеља; али је неповерљива графица гледала своју кћер п шапутала: — Не, дивно је бити мршава, жене које остају мршаве не старе. 0 овоме се још говорило и мишљења се поделише. Али мал’ те се сви не сложише у овоме: да врло пуна особа не сме сувише брзо да мршави. Ова опаска створи прилику да се учини преглед познатих жена отменога света и заподену нове кавге о дражима њиховим, укусу и лепоти. Мизадије је мислио да је плава маркиза де Локрист несравњиво дивна, а Бертен је говорио да је госпођа Манделијер без премца, са својим мрким лицем, ниским челом, тамним очима и овећим устима, у којима као да севају зуби. Он је седео поред младе девојке, и, одједанпут, окрећући се њој: — Слушај добро, Нанета. Ти ћеш чути где се све ово што говорисмо понавља бар једанпут недељно, и све то тако, докле не остариш. За недељу дана ћеш научити напамет шта мисли свет о полнтици, женама, позоришним комадима и остало. Потребпо је само да се, с времена на време, промене имена људп. Пошто чујеш да смо сви изложили и тражилн своја мишљења, ти изабери мирно своје међу онима која се морају имати, а затим не мораш ни о чему да мислиш, никада; само се одмарај. Мала, не говорећи, управи на њ своје лукаво око, у ком се огледао млад ум, гибак, зауздан, а готов да прне. Али војвоткнња и Мизадије, који су се игралн идејама као што се лоптом нгра, не водећи рачуна да су добацивали једно другоме увек исто, протестоваху у име мисли н радљивости човечанске. Тада Бертен покуша да изпесе колико је ум светскнх људи, чак и најобразованијнх, мале вредности, пеодгојен и малога домашаја, колико су њихова мишљења неоснована, њихова нажња према духовннм стварнма слаба н немарпа, њиховн укуси нестални п сумњиви.