Дело

Збб Д Е Л 0 кад будеш добила сјаја. Само мало да се попуниш, не много, само мало; ти си сувоњава. Графица узвикну: — Ах! не говорите јој то! — А зашто? — То је тако дивно бити витка! Ја ћу и сама да омршам. На то се војвоткиња де Мортмен расрди, заборављајући у жестини присуство детиње. — 0, још и сад! ви још увек живите у времену када су кости у моди, јер се оне лакше могу оденути но месо. Алија, ја сам из поколења дебелих жена! Сада је настао пас мршавих жена! То ме потсећа на миснрске краве. Ја, на пример, не разумем људе који се тобож диве вашим костурима. У наше доба су тражилп нешто боље. Она ућута сред општег смеха, па настави: — Гледни маму своју, мала, она добро изгледа, дошла је баш на праву меру, угледај се на њу. Прешло се у трпезарију. Када седоше, Мизадије настави препирку. — Ја велим да људи треба да буду мршави, јер су створени за вежбања која захтевају вештине и покретљивости, што се никако не слаже с трбухом. Са женама је другаче. Је ли то и ваше мишљење, Корбеле. Корбел је био пун, војвоткиња крупна, а његова жена више но мршава! Али баронпца притече у помоћ своме мужу, и одлучно се изјасни за виткост. Прошле године је имала да се бори противу почетка гојења, али она то спречи ускоро. Госпођа де Гијероа упита: — Реците чиме сте успели у томе? II бароница објасни начин који су употребљавале све елегантне чувене женске. Уз јело ие треба пити. Тек један час после јела може човек да допусти шољу чаја, врло врелога, који жеже. Тиме је цео свет успео. Она наведе чудновате примере дебелих жена које су, послетри месеца, постајале виткије и тање но оштрица на ножу. Војвоткиња очајно узвикну: — 0 Господе! ала је глупо мучити се тако! Ви не волите ништа, ама баш нншта, чак нп шампањ. Чујте, Бертене, вп који сте уметник, шта мислите ви о томе? — Е, Боже мој, госпођо, ја сам сликар, ја превлачнм материјама, па ми је све једно! Да самвајар, ја бих се жалио.