Дело

362 Д Е Л 0 богато оженио и умногостручпо својом вештином своје лепо лично нмање. Он је веровао у краљев повратак, и хтео је да буде у могућности да се, тога дана, корнсти тим догађајем колико год се може. Као простог посланика, нису га рачунали у бог зна шта. А као таст маркиза де Фарандала, чији су претци били блиски н драгн сродници краљевске куће Француске, узднгао би се до првих редова. Пријатељство војвоткињино према његовој жени давало је овој вези црту врло драгоцене блискости, и, бојећи се да се друга девојка не сретне и допадне маркизу, он је био довео своју кћер да би ускорио догађаје. Госпођа де Мортмен, предосећајућп и нагађајући његове умишљаје, била је неми саучесник, те је баш тога дана, н не знајућн за нагли повратак младе девојке, рекла своме братанићу да дође графу де Гијероа, да би га, мало по мало, навикла да чешће долази у ту кућу. Тада су први пут граф н војвоткиња скривеним речима говорили о својнм жељама, и, када су се раздвојили, уговор о савезу је био закључен. , На другоме крају салона орио се смех. Баш је г. де Мизадије причао бароници де Корбел како се једно црначко изасланство приказало председнику Републпке, а маркиз де Фарандал би пријављен. Он се указа на вратима и застаде. Брзим и навпклнм покретом руке намести монокл на десно око, н задржа га на њему као да хоће да упозна салон у ко.ји улази, а може бити, и да да времена свету који је у њему био да га види, и да наговести свој улазак. Затим, неприметним покретом образа и обрве, упусти стакло везано за врпцу од црне свпле, и живо се упути госпођи де Гијероа, којој пољуби пружену руку, клањајући се дубоко. То исто учини и пред својом тетком, затим се поздрави с осталима рукујући се, ндући од једнога другоме с елегантном гипкошћу. Био вам је то висок момак рнђега брка, већ по мало ћелав, војничкога стаса, с покретима енглескога спортисте. Осећало се, када га човек погледа, да је он један од оних људи чији су удови впше вежбани од главе, и који воли само оно што развнја снагу н физички живот. Па нпак је он но нешто и знао,