Дело

ВАСПИТАЧЕВЕ ЗАБЕЛЕШКЕ 365 играло и свадбе, са зурлама и таламбасима, и тада су скоро увек бпвали Бранко и Мара млада и младожења. А и Бранкови и Марини родитељи често су децу своју, у разговору и иначе, упућивалн на то, да су њих двоје намењени једно другоме. Још док су Бранко и Мара били дечица, шалили су се њини родитељи у њиховом присуству, колико мираза има да спреми Станкић Мари а без колико је мираза неће узети Бранко. Ту би шалу обнчно завршиле матере речима: — Нека су њих двоје живи и здрави, и нека се воле и пазе, па ће мираз бити последња брига! Будући чешће код куће но мужеви, матере су дечје чешће и имале прилике да уживају у комедији, кад би ово двоје изигравало младу и младошењу, па би тада обично рекла једна или друга: — Баш их је сам Бог створио једно за друго! Деца су све то слушала и памтила — памтила и нехотпце. То се само урезивало у њихову душу и остајало у њој. Пначе су се њихови родитељи својски бринули за васпитање своје деце, а својих првенаца понајвише. Кад је Бранко већ свршио четири разреда ниже гимназије у месту, морао је у Београд на даље школовање. 0, како је деци пао тешко растанак — Бранку и Мари! Мара је мислила очи ће исплакати, а ни Бранку није било лакше. Он се је одвајао и од родитеља и од Маре. Најзад је пађена утеха у томе, што ће се често дописивати, и што ће Бранко долазитп кући и ван великог школског одмора, сваког Божића и Ускрса. По Бранкову одласку пошта је заиста имала често да преносн многа пнсма, са силним изливима срдачности, н с једне и с друге стране, а чешће и пакете с мирисним колачима с једне само стране. Писма су Бранкове мајке била нарочито опширна, а у њима је било поштогод дописано и Марином руком А није било ретко, када је и Мара сама писала Бранку, било са знањем обостраних родитеља, да му саопшти какву важну нромену, било и из својих властитих побуда, да да израза своме женском срцу. Једно место из тих чисто њеннх писама гласнло је, од речи до речи, овако: „0 теби увек мислнм, тебе свуда вндим, у игри, у раду, при јелу н са чежњом очекујем почетак ферија, када ћу те моћи загрлити п рећи да сам увек твоја и да ћу увек бнти и остатн твоја“.