Дело

366 Д Е Л 0 С каквим су нестрпљењем и Мара и Бранко ишчекивали сваки распуст! Како су му се радовали и како су га нроводили весело, срдачно и љубазно! Родитељи нм томе нису стајали на пут, већ су и сами суделовали н њиној радостн. Али ипак с временом мораде наступити код ово двоје деце нензбежна промена. Бранко постајаше младић а Мара девојче за удају. Тада се већ није внше пристојало да буду онако ннтимни као некада, као деца. И тада им састанци о распустима већ протицаху озбиљнпје. Сем тога није могло бити да Бранко уочи н још по коју лепушкасту цурицу, која је била тако исто лепа и мила као и Мара; а ни с Марнне се стране није могло проћи без тога, да не запази н још по којега младића, ван Бранка, који је постојао на овоме свету и био достојан неке пажње. Када пак Мара беше напунила седамнаест година, те је почеше водити на забаве, а Бранко тад баш не беше дошао о Божићу кући због спремања за матуру, нађе она ипак забаве и с другима, који јој срдачно прилажаху због игре. Разуме се, да су и Мара и Бранко увек мислили једно на друго, и жудели за састанком о распусту, да су се срдачно волели. Разлика је била само у томе, што пре, ван њих и њнннх породица, није скоро ни постојао осталн свет за њих двоје, а сада су се у том погледу изменили били појмовп. Када пак Бранко ваљано завршн своје средње школовање и пређе на Велику школу, па његов отац, Шедрић, стаде поговарати и о његову шиљању на страну по свршетку Велике школе, увидеше с тешким срцем и једна и друга мајка, да ће ииак бити незгодно да Мара чека Бранка док не доврши тако дуго школовање, те да није паметно одбивати добре прилике које се сташе јављати лепој и умиљатој Марн — ако ни због чега другог, а оно бар да би се отворио пут млађој сестри Мариној, Јелн, која такоће пристизаше на удају. — У осталом, ако је суђено да се освојнмо, ево Јеле, па нека Бранко узме њу, кад му дође време женидби — рекоше матере, н одлучише да се Мари мерка прилика. Кад ово мајка први пут нагласн Марн, бризну она у плач, н дуго се не могаше утежити. Зар да не буде њен Бранко, којега је она увек замншљала као свога будућег мужа и заштитника — њега, и само њега јединога?