Дело

ВАСПИТАЧЕВЕ ЗАБЕЛЕШКЕ 367 — Бог с тобом, дете, — рече јој једанпут мати — а шта би ти радила кад би Бранка тамо у туђем свету уловила нека лепа и богата Швабица, па бн је он довео кући кад се врати с наука пз туђих земаља; зар би волела да останеш да плетеш седе? Буди наметна, као што си увек била; тиче се твоје среће целог твог века — а и Јелине, Богами! Што не може бити не може, а што мора — мора! II Бванкова јој је мајка говорила у истом смислу. И други јој тако исто говорише, па и једна другарица, која тек што се беше удала. А, кад Бранко беше при крају свога школовања на Великој школи, н кад старн Шедрић пајозбиљнпје изјави, да ће Бранка слати на страну ради продужења студија, нашто и Бранко беше дао пристанак, онда и Мара попусти, и постаде сунруга сину једнога имућног трговца из места, — убрзо, скоро изненада, тако да Мари и не оста времена за размишљање и подавање сентименталним осећањима. Бранко јој није дошао на свадбу. И боље. Можда му је и мајка то саветовала, Мара је била дивна снашица. II даље је остала љубнмица како своје породице тако и породнце Шедрића, против чега ннје ништа имао ни њен младожења, па нп његова родбина, јер су породице и Станковића н Шедрића биле угледне и честпте. Често су Мара и њен младожења, бивали гостп час у једној час у другој породицн. 0 великом школском одмору Бранко је дуго провео на научном иутовању с друговима н наставницима, те је врло мало остао код куће на крају распуста. С Маром се је вндео само два, трп пута, јер је она тада већ била незгодна за чешће излажење ван куће. Тако прође та, прва, година. Идуће године већ нпје бнло тако. Бранко заврши школовање на Велпкој Школи у ноловинн јуна, а упис на странпм университетима врши се тек око ноловине септембра, тејеимао дуг одмор, а без научног путовања. А и Мара је могла тада чешће долазити у походе са својом малом ћерчпцом. II тако су Бранко и Мара могли бнтн често заједпо, па су н бивали. А обоје беху лепн, н младн, и мнлокрвни. При тим су састанцнма разуме се, најрадпје н најчешће обнављалп своје раннје успомене, нз свога интнмног, дечјег жпвота.