Дело

ВАСПИТАЧЕВЕ ЗА ВЕЛЕШКЕ 369 иста забуна н најзад иста одлука да би се спречило даље зло н отклонила брука. II отпутова Бранко. Отпутова одмах, најпре у Београд, где ће остати неколико дана, док не нреведе и не потврди сведоџбе и док не извади пасош за иностранство, па ће онда у туђину. Али тада паде Мара у постељу, из које се после вишенедељног тешког боловања придиже слаба и немоћна, да се више ннкад не опорави. Од опе красне, једре, здраве снашнце, беше остала само сенка. Кад Бранко чу у Београду за Марпну озбиљну болест, изгуби сваку вољу за даље учење и усавршавање — зашто ће му, за кога да се мучи? II он извести оца, да је одустао од одласка у иностранство, већ да је намеран да се прими државне службе, па у њој да таљига до смрти. Чим доби службу одмах отпутова на дужност п не свратпвши кући. II дуго потом није поиово дошао у своје месго рођења... Сад је друкче у том погледу. Сада сваке године походн своју кућу по једанпут. Човек у годинама, самац, „који се не мисли никада женити“, живп целе годппе мокотоним, самачким животом, а кад дође лето прекине ону једноликост тиме, што отпутује кући на виђење са својима. Некн мисле да он н не долази толико због виђења, колико да обиђе Марин гроб... * Ах, како се и сувише често веселе комедпје на појутарју човекова живота свршавају као жалоспе трагедпје на новечерју његову! У нези деце „често се полази од погрешне поставке, да дечје душевне особине морају у свему одговаратп њнном телесном развптку, па се држп да у малом телу могу владати само малени душевни покрети. Алп је то велнка заблуда“... „Оба она силна мотора, која покрећу цео свет: љубав н мржња, трепере у психичком бићу једиога детета исто онако снажно као и код одраслих".1 1 К. Зреуег, „01е 1ле6е 6е1 с1ег КшЛепг, у I. св. часописа „Ше Кт•1егГећ1ег — 2еЦзсћпП Шг КЈП(1егГогзсћипр:“, год. 1903. Дело, књ. 38. 24