Дело

370 Д Е Л 0 А оно, што једном силно обујми свежу, још непреговарену утисцима душу дечју, или што се чешће, ма и слабијег надражења, понавља, оставља у њој неизгладљиве трагове, који се до смрти не могу истрти. Ти су трагови доцније веома често бесвесни узроци наших наклоности и тежња у зрелом добу, подлога нашим симпатијама и антипатијама, мотиви нашем делању. Отуда пргхви васпитач мора стално бити на мртвој стражи, увек на опрезу, непрестано промишљајући о сваком дечјем поступку, какве ли ће последице новући за собом у зрелом добу, кад се ови садањи утисци, очувани у души, буду стали мешати у ондашње мишљење, осећање и делање. „Оно начело неких модерних педагога, да се детету стварају прилике за слободно развијање свих урођених особина, нити их угушујући ни помажући у томе, већ само утичући добрим примером, биће, уопште узето, да је на свом месту, уколико се тиче деце потпуно нормалних урођених особина“. Али, како огромна већпна деце није таква, то је увек „потребна рука која ће их с поузданошћу водити44,1 те да их сачува од опасних странпутица. Бранко и Мара, при свој бризи око њина васпитања, нису били сачуванн од једне странпутице, за чије последице није нико из њине околине имао моћи предвнђања. Отуда је оно, што су их још њини родитељи баш наводили на ову странпутицу, место да их од ње сачувају. Ато је доцннје сатрло један користан живот, и разорило једну породицу. Тако, ето, снћушни узроци повлаче за собом често крупне последице. А у васпитавању човечјему лежи највећа несрећа у томе, што су ови узроци и њине последице тако удаљени по времену, да их обични људи тешко могу схватити и довести у везу, те се тиме поучитп. 1 На истом месту.