Дело

376 Д Е Л 0 ту спомињу Хазари, који се први пут јављају 626, одакле се види да је јерменски географ писао нешто пре бугарског населења у Мезији, дакле негде између 670 и 680, те да се према томе она вест о Словенима не може одржати на супрот казивању извора VI. и VII. века. (Лет. М. Срп. 218. стр. 143/4). Пре него што бисмо прешли на друго дело Дринова истакнућемо да је Дринов у овој радњи (стр. 124—139) ванредно добро оценио вести Конст. Порфнрогенита о сеоби Срба и Хрвата на Балкан, утврдивши с правом, да се Порфирогенитово казнвање не наслања на историјске чињенице, него је Порфирогенит просто измислио причу о досељењу Срба и Хрвата на позив цара Ираклија да би улепшао односе Словена према Византији. Ову мисао још је боље извео проф. Јиречек у споменутом делу о Романима на стр. 31. На брзо после ове радње, већ г. 1875., публиковао је Дринов своју докторску дисертацију „КЗжнне Славине и Визашлл вђ X. вКкК". У првом одељку расправља Дринов о бугарсковнзантијским односима за владе цара Симеона с једне н царева Лава VI. Романа I Лакапена и Константина Порфирогенита с друге стране. Заслуга је Дринова што је он први у пуној мери исцрпао писма патрнјарха цариградскога Николе Мистика, савременика цара Симеона, због чега његов приказ бугарско- византијских односа много одскаче од приказа његовнх претходника. Ну дапас већ ни прнказ Дринова не може у свему да задовољи јер је од тога доба придошла нова грађа. Споменућемо само писма магистра Лава Хојросфакта у Ае)л1ом т7/с 1атодглђд у.аI едуоХоуг/.ђд егасдшд тђд 'ЕЛкабод I 1883. и жпвот Јефтимија, цариградског патријарха 907—912 у издању Карла де Бора (ВегИп 1888.) У другом одељку расправља Дринов о посавскнм и далматинским Словенима у IX. веку, па онда прелази на српскохрватске односе према Бугарској н Византији у првој четврти X. века. При том послу марљиво је Дрннов употребио домаће и стране изворе, пружајућп местимично веома критичне напомене о делу Порфирогенита Г.)е ас1тпп81гап(1о 1трепо. Поштоје у трећој глави приказао владавину паследннка Симеонова, цара Петра, и пзнео ишрење богомнлства у Бугарској, прелази у четвртој глави на важно питање о образовању маћедонске државе под царем Самујилом. Противно ранпјнм писцима, који образовање Самујилоое државе сматрају као резултат словенскога устанка против Византије после смрти цара Јоваиа Цимисхиса,