Дело

МАРИН С. ДРИПОВ 377 тврди Дринов, да је Самујилова држава наставак старе бугарске државе Симеонове и Нетрове. Протпв хнпотезе Дринова устао је био Липовски у руском Журн. Мин. Нар. Пр. (1891) а у нас се тим питањем недавно бавио проф. Бож. Прокић (Глас Срп. Краљ. Акад. БХ1У). Од страних писаца је усвојио хипотезу Дрииова Шлумбергер у делу ,,Б' ерорее ћугапПпе а 1а Пп (1и сКх1ете 81ес1е“ (Раиз 189(5) и проф. Јиречек са извесним модификацијама (АгсМу 1иг н1ау. РћП. XXI 548). У петој главп расправља писац о владавини Часлава и Владимира и њиховим односима са Бугарском и Византијом, уплећући у приказ веома згодне папомене о хроници Дукљанина. Сем тога расправља Дринов на том месту и о хрватској повести у X. веку. Истакнућу овде да се комбинације Дрннова о наследницима краља Томислпва, Крешимиру и Мирославу, потврђују донекле кашње нађенпм натнисом краљице Јелене из г. 976. где се као муж и син Јеленин спомињу краљ Михаило п краљ Степан, које Ф. Булић ндентификује са Крешимиром и Мирославом (Р. ВиИс, Ро гибеуташа б1аго§а ЗоПпа Ха°тећ 1900). Јоште ова радња Дринова тако рећи није добро ни угледала света када се појави знаменито дело Конст. Јнречка ОевсМсМе (1ег Ви1^агеп. Дрннов који се тада бавно у Прагу, наппсао је опширну рецензију на то дело у Часопису Чешкога Музеја а из Часописа приопћпо ју је В. Јагић у 2. књ. Архива за слов. филолог. па стр. 168—177. У тој рецензији одаје Дринов заслужено признање Јиречкову делу, истичући нарочито географски нреглед, затнм партију о другом бугарском царству и главу 25. у којој је на основу марљпво прикупљених и вешто сређенпх података пзнесен старобугарскн државни и културни живот од XII—XV. века. После ове критике наступа дуг застој у књижевном раду Дринова. За то време посветио је Дринов, као што је горе споменуто, своју умну снагу младој Бугарској Кнежевини. Током осамдесетих година обраћа Дринов више пажње лннвистичкнм п филолошким студијама публикујућп у бугарском Пер.Списанију, руским журпалима и Јагићеву Архнву омање расправице и реферате. Пзмеђу овнх нстпчем „ВеИга&е гиг Киш1е (1ег пеићМр-апвсћеп 8ргасће“ у коме на основу изговора ст. сл. л. н ђ дели бугарске дијалекте на четнри групе (Агс1п\\ V. стр. 370—377.). Када је 1894., заузпмањем рускога внзантиолога Б. Г. Ба-