Дело

ПОЛИТИЧКА ХРОНИКА Србија и Епглеска. Руски иокрет: његова санкција и иоследице. Србиј) Још два месеца па ће се навршити трећа гои ^нглеска дина како су прекпнути дппломаскн односп између Србије и Енглеске, — случај који много нодсећа на прекпд нзмећу Ршглеске и Мексика, после стрељања цара Максимилијана у Кверетару 7 јуна 1867, када Енглеска с Мексиком нпје хтела да обнови дипломатске односе нуне 22 годипе. Прекид наших дипломатских односа је једна од рђавпх последица мајскога нреврата, н ми о овој темн не бисмо пнсалн у овом облику да немамо непосредног искуства: да у нас има људи с претензијама да утпчу на јавне послове који имају врло копфузне појмове о положају и утицају Велике Брптаније уопште, а на Балканском Полуострву нарочито. Стога н хоћемо да истакнемо улогу Енглеске у светској спољној полнтпци. Одмах да констатујемо да је то једнна држава па свету о којој се доиста може рећи да има спољну нолитпку у потпуном смпслу те речн. Спољна иолитика и великнх н малих држава, плановн н њихово нзвођење, јесте ноље за најфинпје комбпнацпје, у којима способност предвиђања игра главну улогу. Да би се таква полптнка могла да водп потребио је имати виших политичкнх способности, п што данас Енглези (којнх има четрдесет милиона) владају царевином од четнрп стотпне милиона људн то је управо због тих великпх полптнчкнх способностп енглескога народа. Спољну полнтику Велике Британије нарочнто карактершпе тежња да буде регулатор евронске равнотеже: да се у Евронн одржн морална н материална равнотежа која гарантује иопгговање постојећпх уговора, данашње границе ноједнннх др-