Дело

380 Д Е Л О жава које су ти уговорн поставили и политичка права која су онн санкционисали: један поредак ствари такав да се све силе држе у међусобном поштовању тако да ниједна од њих не може да натури своју хегемонију или владавпну другој. Она игра ту улогу само стога што је свесна своје моралне, интелектуалне и материалне снаге. Енглески су државници увек успевали да организују санкцију за ту велику политику која, пре свега, брани интересе Велике Британије и коју она и може и треба да води, у вишем интересу човечанства. У томе погледу она стоји високо изнад свих сила у свету. У тој својој улози она је у почетку прошлога века срушила францускн империализам; она се већ тридесет година с успехом бори протпв руског имнериализма. Једна епизода из те велике борбе је и држање Енглеске на Берлинском Конгресу, када је њена дипломатија успела да победилачкој Русији диктира мир с Турском. Да би се имала идеја о тој борби и о величини и сјају енглеске спољне политике, ми ћемо само нзнети политику руско-јапанског рата-. Антагонизам између Енглеске и Русије није само у европској и азијској Турској, него и у Азији, на гранпци Индије, бисера енглеских колонија. У току времена се био нагомилао читав низ најделикатнијих питања која су се можда икада појавила између две силе првога реда: питања о утицајима у Тибету, у Авганистану, у Персијскоме Заливу. Та су се питања могла да реше или ратом или преговорима. Али Енглеска нити је хтела рат нити да преговара с јаком Русијом. С друге стране, Енглеској је у интересу да њена флота увек буде јача од комбиноване руске, француске и немачке флоте. Ту своју надмоћност може да одржи само или ако уништи једну од те три флоте, или ако повећа и онако огроман свој марински буџет који сам пзноси више од половине целокупног буџета Велике Бритапије. Да би ова питања скинула с дневног реда за дужи низ година она употреби Јапан. Прво пустн Русцју у Манџурију и Норт Артур, с Јананом закључи савез и определи рат између Јапана п Русије. Резултат нам је познат: руска је снага паралисана, флота уништена. Један сјајнији нолитички план тешко је замислити, и он ће остатп ремек дело дипломатије лорда Солзбериа. II ово што сад иде показује колико је код Енглеза развијен смисао за политику. Сав овај огроман успех њнх ни мало није засенио. Они ни часа не губе. Из руско-јаианског рата опи одмах нзвлаче ноуку за орнен-