Дело

\ 382 Д Е Л 0 једино можемо и да заснујемо једну врло активну спољну политику. Колнко је Енглеска заинтересована на Балканском Полуострву најбоље показује историја реформне акције у Старо] Србији н Маћедонији. р]нглеска је успела да реформној акцији, коју су испрва водиле Русија и Аустрс-Угарска, да међународни карактер н план о финансијској контроли је њен. Као што је познато из реформне акције изузети су вилајети косовски (Стара Србија) и једренски. Да би у Европи пзгледало да у Старој Србији (косовском внлајету) нма реформне акције, она је распрострта само на скопљански санџак, а санџаци ново пазарски, пећски, приштевски, призренски и плеваљски изузети су. Па ипак се данас у Европи говори „о реформној акцији у косовском вилајету“, где је у ствари не само нема него тамо више него игде необуздани Арбанаси сатиру српски елеменат; и ако тако још мало потраје, ако владе Србије и Црне Горе што пре не истакну старосрбијанско питање, онда неће бити далеко дан када на Косову неће бити ни трага од оног дивног и величанственог српског сељака. Ми смо са задовољством прочитали у енглеској Плавој Књизи1 да је лорд Ленсдаон покретао пнтање н о проширењу реформне акције на једренски вилајет. Али пз ноте коју је 12 априла 1905 аустроугарска амбасада у Лондону упутила лорду Ленсдаону видимо да су се томе његову нредлогу успротивиле Аустоугарска и Русија. Овај је отпор очевпдно инспирисала Аустро-Угарска, да српска влада не би покретала пнтање о реформној акцији у Старој Србији. Ово питање, које је врло хитно, ми не можемо истаћи догод не обновимо дипломатске одпосе са Енглеском. У питању о нроширењу рефорама на једренски и косовски вилајет требало би Србија, Црна Гора и Бугарска да воде једну паралелну и ирганизовану акцију: Србија и Црна Гора могле би да траже да реформном жандармеријом која би се имала завести у Старој Србији командују српски п црногорски официри. II за развијање наше извозне иувозне трговине добри односн с Енглеском су од иајвећег пнтереса. Енглеска је пијаца од1 В. поте N08 68, 69, 70, 71, 73 и 92 у енглеској Плавој Књизи: Тигкеу. Хо. 3. (1905). РигШег соггеаропбепсе гезресПпд Ше аИаГгз о1' ЗоиШ-ЕанШги Еигоре. РгевепШб 1о ћоШ Ноиуез о! РагПатеп! ђу Соттап(1 оГ Шз МајезГуКоуетВег 1905. Вопбои.