Дело

ПОЛИТИЧКА ХРОНИКА 383 личан потрошач свих прерађевгша меса и многих сировнпа које ми производпмо у нашој земљи, а енглеска роба по своме квалитету искључује конкуренцију. У своме овогошњем извештају о трговини Србије1, овдашњи енглески вицеконзул, г. Тезиџер, који чнни искрене и лојалне напоре да се поираве и развију српско-енглески дипломатски п трговннскп односи, учинио је извесне предлоге чије би остварење допрпиело знатном развпјању трговинских веза између Србије н Велике Брптаније. „С обзиром на могућност да се у будуће развијају трговински односи између Србије и Енглеске, вели г. Тезнџер, бескорисно је прикривати факт да је једна од највећих пренрека да се они развијају дубоко укорењено неноверење које постоји у Великој Британнји према српском трговачком моралу. Последнца тога је недавање кредита српским трговцима. Кад би се судило по малом броју случајева у којима је тражена конзуларна интервенцпја за дужне суме, онда се мора признати да је овај осећај несигурности нешто претеран. Свп који улазе у трговинске односе са Србијом увидеће да није нотребно сувнше опрезности и брижљивих обавештења, и ако се предузму потребне мере онда иема пикаква разлога да се трговина између обе земље не прошпри на заједничку корпст обе стране. Енглески трговински промет са Србијом сада се већнном вршп преко агената, а непосредна трговина између великокупаца и фабриканата је релативно мала, у много случајева они оотају потпуно непознати међу собом и тако губе корнсш које би им могао дати непосредан саобраћај. Ове су незгоде повећане још и тиме, што фирме које се ослањају на месне агенте морају покаткад да падну у руке нечасних или некомнетентних људи и натај начин имају или непосредних губитака или трпе због омаловажавања у нословима који би иначе могли бити кориснп. Због географских околности, енглеској трговинн већ довољно копкуришу Аустроугарска и Немачка, н да би нздржала ту конкуренцију она мора другим компензацијама да баланспра товарне и преносне трошкове. Такве се компензације, држим, могу наћи само у установи једног поузданог нзвора за обавештење о свнма заплетима бео1 В. 8ета. ОЈр1отаЦс атЈ соп8и1аг героЦз. 'Гга(1е оГ бета Гог Ше уеас 1904. Ву Мг. У1се-Сопзи1 Тђевјдег. РогеЈдп ОГПсе, Ређгиагу, 1900. Страпе 15, 16 п 17.