Дело

ПОЛИТИЧКА ХРОНИКА 387 дошла као носледица предвиђања или услед бруталног притиска одоздо. Овај политички покрет у Русији, о коме смо прошлога пута говорнли, добио је најгору врсту санкције. Под притиском одоздо излази манифест о Государственој Думи, али у моменту када већ никога више није могао да задовољи. Међутим, да је овај манифест којим се, на основу знатно проширеног Буљигиновог пројекта од новембра 1904, у Русији заводи народно представништо, место 5 августа прошле године изашао шест месеци раније, он би можда изазвао опште задовољство. Толико је у политици важно питање момента. Овако, манифест о Государственој Думи није могао бити средство за умирење. Нокрет се и после манифеста све више ширио и у једном тренутку у главним градовима Русије цела социална машинерпја била је растурена и положај у њима представљао је врло тамну слику. Сав посао је био стао: железнички саобраћај између* Русије и осталих земаља био је скоро прекпнут, а најглавнији градови били су потпуно изоловани од осталих делова царевине. Штрајк се био раширио са железница на фабрике, из фабрпка у мање организоване индустрије, из ових чак у банке и друга надленггва. Он је био продрео и међу саме чланове бирократије, а на огромно посећеним скуповима на универзитетима у Петрограду и другим местима могли су се видетп и говорници у официрским униформама. У Москвн су револуцнонари у својим операцијама били отишли корак даље: онп су били нокидали све телеграфске жице и обуставнли сваки телеграфскп и поштански саобраћај. II у Пољској која заузима важно место међу индустрпјским изворима царства револуционаран је покрет био узео врло опасан карактер. У Варшави и Лодзу био је објављен општи штрајк. Чуло се чак да су револуционари у Харкову покушали да образују револуционарну владу. Све ово несумњиво утврђује напон кризе. Изгледа да се у једном тренутку помишљало на репресивне мере, јер је ђенералу Тренову, управнику Петрограда, бпло стављено на расположење 60.000 војника, али се одмах увндело да ове мере не би ни мало могле да ублаже ствариу тешкоћу. Доиста, иередп но улицама и нису били бптни део онаспости и њнх су у ствари моглп сажаљеватп н сами вођп нокрета. Они знају врло добро да иарод нема ипкаква изгледа на успех у сукобу с војском, алп да су, с друге стране, трупе потпуно немоћне да се боре с друштвеном нарализом која је наступила чпм су