Дело

388 Д Е Л 0 раднпци просто одрекли своје учешће у одржавању социал* нога огранизма. У Петрограду је доиста био мир, али је град био у мраку, животне су намирнице бил,е огромпо поскупиле, беше наступио прави режим глади: гарннзон је добио само половнну следовања, а саобраћај је чак и морем постао несигуран. И Москва је бпла без воде и светлости и, због општег железничког штрајка, одвојена од осталог света, када су у кући кнежева Павла н Петра Долгорукова, 14, 15, 16 и 17 октобра пр. год., Петрункевић, Муромпев, Миљуков, Шаковској, Котларевски, Лвов, Шчепкин, Лучицки, Мандестам, редиговали програм уставне странке. Онај део програма у коме се говори о радницима показује колико је он производ околности под којима је рађен. У програму су застунљена сва начела уведена у модерне уставе: једнакост пред законом, лична слобода, слобода . штампе, зборова и удружења; даље тражи се устав; да се народни посланици бирају општим, непосредним, подједнаким п тајннм гласањем. Пошто су о систему народног представништва подељена мишљења, уставна странка донушта и једнодомни и дводомни систем; скупштина има буџетско право, право законодавне инициативе и интерпелације; на целу Русију да се распростре режим админпстративне аутономије. Пољској да се да аутономија и нарочити сабор организован на пстим начелима на којима и парламенат царства, али тако да јединство царевине остане недирнуто; да се фински устав, који Финској гарантује нарочити положај у царевини, успостави у својој целокупности. Да се гарантује независност и непокретност судија и јавност претреса; законско решење аграрног питања. Модерно радничко законодавство: право радничкпх зборова и удружења, право штрајка, увођење законским путем осмочасовног радног дана, заштита рада жена и деце, установа изборних судова, радничко осигурање, радничке нензије, законска одговорност за неизвршење закопа о заштити рада. Настава, заснована на слободи, демократијн и децентрализацији, да буде јавна н бесплатна. У таквим околностима јавља се 17 октобра другн манифест којим се обећавају много веће слободе од оних у манифесту од 5 августа. Дар хоће да његови поданнци уживају „стварну пеприкосновеност личности, слободу савести, речи, зборова н удружењаа. 0 овим правн.ча није било нн помена у Манифесту од 5 августа којнм се само установљава Государствена Дума. %