Дело

ИЗ ЕИГЛЕСЖЕ КЊИЖЕВНОСТИ 61 свим је погрешно. Тојеједан чисто уметнички проблем. Алтеја се од прве стране спрема за свој поступак, она га врши нод притиском фатума, којега је она пуна од нрвог стиха. II у том је нроблем, у том проннцању људске душе фатумом, душом богова, душом божанском. Ми припадамо судбини Али судбппа је паша, један час; да, још више Судбнпа је постала мојом за свагда. Врло емфатпчно и с пуно духа говорп о том проннцању људске душе фатумом. Каснер у својој већ цнтпраној књизи, а приказивач Свинбернов у Таухницовој свесци Свинберна каже: „Нпје много да се рекне, да још од Софокла нису билн написани драматски стихови тако судбином пунн (1‘а1е-8игсћа§ес1).“ Да ово има свог дубоког разлога у пспхи модерног културиог човека напоменуо сам раштје. а врло је лепо што Каснер о том каже, говорећп о драмп која је у стварп само проширен пети чнн. Нешто сам о томе и сам раније и у другој свези ндеја говорио у једном есеју о Шекспнру н модерној драми да је модерна драма у ствари само проширен пети чпп и да је због тога она драма односно трагедија расплета и слична у основу Шекспировом „Хамлету“ и „Јулнју Цезару“ тим великнм модерннм трагедијама фатума. Сазнање о том пропицању људске душе фатумом једна је од великих освојења нове уметности н напомињем само да то исто нстиче Кешу с!е Соигшоп!, орпгнналан нисац и есеиста француски у својнм „Литерарним шетњама“, кадаза По-а каже: „Ни један песник, од Грка, није имао осећање фаталитета, трагичне неизбежпости као По (Кешу с!е Соиипоп!: Рготепас1е8 Ииегатез 358). Још је у једној антпчкој драми Свинберн употребио то пронпцање душе фатумом као мотнв, у свом „Ерехтеусу“, којн је изашао десет година после „Аталанте“ и значи но речима Свинбернова приказивача у Таухницу „зрели интелектуални изражај оног јелннског заноса, коме је ранија драма била зрели ритмични изражај“. Садржај је те драме песрећнп удес Ерехтеја, краља Атинског и његове куће. Еумолп син бога Посејдона наваљује на Атину.-Да би спасла град од пропасти једна кћн Ерехтејева жртвује се смрти, а с њом и друге две њене ‘ сестре. На то Ерехтеј, пошто је Посејдон умнлостивљен жртвом савлада Еумолпа н убије га, али н сам погине јер се Посејдон