Дело

68 Д Е Л 0 кораке уз брдо, и кад нека људска прилика размаче густо жбуње мспод дрвећа. „Хеј! Ко је то?“ викну кречар, мучен н готово уплашен страшљивошћу свога сина. Изађи и јавп се као човек, нлп ћу те по глави овнм комадом мермера.“ „Вн ме непријатељски дочекујете“, одговори мрачним гласом неки непознатп човек прилазећи. „Али ја нити тражим нпти желпм бољи дочек, па ни на свом сопственом огњншту.“ Да би боље видео, Бартрем отвори широм врата од пећи, одакле се одмах излн млаз дивље светлостн и обасја странчево лице и стас. Безбрижно око не би запазило ништа значајно у његову нзгледу. Он .је био у сеоском оделу од грубог мрког сукна, крупан п сух, са штапом и тешком путничком обућом. Идући напред он упре своје очи, које беху врло светле, пажљнво у пећ, као да је запазпо или се надао да ће запазити у њој нешто вредно пажње. „Добро вече, странче", рече кречар, „одакле долазите тако доцкан?“ „Ја долазим из свог трагања, јер је најзад свршено.“ „Пијан! — или луд!“ промрмља Бартрем у себи. „Бнће муке с тим напасником. Што га пре отерам тнм боље.“ Мали дечко, дршћући сав, мољаше оца да затвори пећ, да буде мање светлости, јер има нешто у странчеву лицу од чега га је страх, а ииак не може да не гледа у њега. II доиста, чак и кречареве неосетљнве и отупеле живце поче мучнти нешто неразговетно у том танком, косматом, зампшљеном лнцу, с проседом разбарушеном косом, и с онпм дубоко упалим очнма које су сијале као огањ па уласку у тајанствену пећпну. Али чим он затвори пећ, странац се окрете њему п проговори мнрно п и поверљиво, што на Бартрема учинп утисак трезвена н осетљнва човека, успркос свему. „Ваш се носао приблнжује крају, као што видим,“ рече он. „Овај се мермер пече већ три дапа. Кроз који час па ће се камеп претворптп у креч.“ „Ко сте ви?“ повика кречар. „Нзгледате тако познатн с мојим послом као и ја сам.“ „II јесам заиста,“ рече странац, „јер сам вршпо исти посао и то на овом нстом месту. Алн вп сте од скора у овом крају. Вар ннсте никад слушали о Етену Брапду“?