Дело

70 Д Е Л 0 Чују прво по опалом лишћу, а затим по каменнтој брдској стазпг кречар се поче вајкати због његова одласка. Он осећаше да је присуство малога било преграда између њега и госта, и да није морао долазити у ближи додир с човеком који је, као што је сам прнзнао, извршио један једини злочин који му небо неће ннкад опростити. Тај злочин, својом невидљивом црном бојом, као да је бацао сенку на њега. У кречареву сећању стадоше се јављати његови сопствени греси и гомила нечастнвпх прилика што се је све заједно изражавало у његову главном греху. Сви су ти греси били једне врсте, и одлазили су и враћали се од његова срца Етену Бранду. Онда се Бартрем опомену прича, које су постале предањима, о том чудњаку, који је изишао преда њ као ноћна сен н вратио се на старо место као кући, после толиког одсуства, да би и мртви имали више права да се врате из гробова у своје родно место, него он. Етен Бранд је, говорило се, разговарао са самим сотоном из мутног пламена исте те кречане. Легенда је дотле била предмет забаве, али је сад постала језнва. По овој причи, пре него што је отишао да тражи неопростивн грех, Етен Бранд је обично призпвао ђавола из вреле пећи сваке ноћи, да се распита од њега о неопростимом греху и он и враг су се трудили да измисле неки нов грех који не би могао бити ни покајан ни опроштен. А, с првим светлоснпм зраком на планинском вису, зао дух би се увукао у пећ да се зарпје у најжешћи жар, док опет не би био позван да учествује у страшном увећавању људског греха изван домашаја небеске милости. Док се је кречар борио стим ужасним мислима, Етен Бранд уста с пања и широм отвори гвоздена врата на пећи. Постунак се толико слагао с идејама у Бартремовој души, да је оп очекивао е ће нечастиви нзаћи из вреле пећн, црвен и уснјаи од номамне ватре. „Станите! Станите!" повнка кречар, с грчевптим напрезањем да се насмеје, јер се сам стидео свог страха којп је њнм овладао. „Не признвајте још вашег ђавола, за пме божје!“ „Брате!“ одговори му озбиљно Етен Бранд, „што ће ми ђаво? Њега сам ја оставно далеко за собом. Ои се сад бавп с онима што су тек на по нута својих грехова. Не бој се ако отварам пећ. То радим нз старе навике, и хоћу само да подстакнем ватру као кречар, што сам некад и био.