Дело

ЕТЕН БРАНД 71 Он прочара ватру, убацн више дрва, и саже се гледајући у шупљу огњену тамнпцу, не обзнрући се на врео жар који се црвенно на његову лицу. Кречар седе мотрећн на њ, и скоро нодозреваше да његов настрани гост нема какве намере, ако не да изазове ђавола, а оно да се сам не зарије у пламен, те тако пзчезне из људских очију. Етен Бранд се, међутим, повуче мнрно и затвори пећ. „Ја сам загледао“, рече он, „у много љ^дско срце које . је било седам пута врелије од грешних страсти, него ова успјана пећ. Али не нађох што сам тражио. Не, не нађох неопростнви грех!“ „Шта је то неопростпвн грех?“ уиита кречар, али се одмах трже, бојећи се да му на питање Етен Бранд неће ни одговорити. „То је грех који је постао у мом сопственом срцу“, одговорп Етен Бранд с охолошћу којом се одликују све ентузиЈасте његове багре. „Грех који се није развио нигде до у мојим грудима! Грех ума који је ликовао над братским осећањем према човеку и поштовањем према Богу, и који је жртвовао све ради својих моћних прохтева! Једини грех који заслужује казну бесмртне агоније! И кад бих могао, понова бих се подао том греху, не бојећи се казне!“ „Заврнут“, промрмља кречар у себи. Мора бити дајегрешник као и ми остали, — ништа вероватније, — али, заклео бнх се да је уз то и луд.“ При свем том, он се осећао врло неугодчо у свом иоложају, сам с Етеном Брандом на планппском вису, и врло се обрадова, кад чу разуздан жагор и бахат ногу, по чему изгледаше да нх је нодоста, скакање преко камења и провлачење кроз жбуње. Ускоро се појавн читава чета беспосличара, који обично не избијаху из крчме, а међу њима тројица илп четворица провођаху у њој крај ватре целу зиму ппјући и цело лето пушећи на своје луле, откако је отишао Етен Бранд. Громко се смејући и мешајућп све своје гласове у неусиљену разговору, они се одједном обретоше на месечпни п узаним светлосним пругама које осветљаваху отворен нростор нспред кречане. Бартрем отворп широм врата на пећи, н простор се прели светлошћу да је цело друштво могло лепо видетп Етена Бранда, н он њнх. Ту је између других старнх нознанстава бпо један човек којп се јављао тамо где му се пнко не би надао, сад већ оронуо.