Дело

78 Д Е Л 0 површина огромне масе нагомилана мермера. Безбројни одломци беху успјани од ватре, шиљући велико плаве пламене млазеве, који се повијаху н играху помамно, дижући се и спуштајући као у врзпном колу. Кад се он наже над страховити огањ, удари у њ уништавајућа врелина с дахом, који би га вероватно спцжио и прождро у тренутку. Етен Бранд се усправи и диже руке у вис. Плави су се пламеновп играли на његову лицу, обасјавајући га дпвљом и бледом светлошћу, која је једино приличила његову изгледу, изгледу ђавола на ивици бездне најжешћих мука. „0 мајко земљо“, узвикну он, „која ниси више моја мајка, и у чијим се грудима никад неће распасти ово тело! 0 човечанство, чије сам братство ја одбацио, и чије сам велико срце изгазио под својим ногама! 0 небеске звезде, што сте од увек сијале нада мном и преда мном! — Збогом све, и за навек. Ходи, смртна огњена стихијо, — од сада мој верни пријатељу! Загрли ме, као ја тебе!“ Те се ноћи звук страшног смеха орио кроз тешке снове кречареве; у сну су њега и његовог сина похађале нејасне прилнке страха и ужаса, и у зору им је изгледало као да се још мотају по колеби. „Устај, дете!“ повика кречар, гледајући узверено око себе. „Хвала Богу, прође ноћ; радцје бих бдно целе године будан над мојом кречаном, него што бих провео још једну оваку ноћ!“ Он пзађе из колебе, праћен Џозефом, који га чврсто држаше за руку. Сунце беше већ разлило своју златну светлост по планинским врховима; и ако долине беху још у тами, осмехиваху се весело изгледајућн сјајан дан који се примицао журно. Село потнуно затворено бреговима, који се таласаху унаоколо, пзгледало је као да мирно почива у великој шаци Провиђења. Сваки се стан могао разговетно распознати; врховн двеју црквица помаљаху се обасјапи првим сјајем сунца позлаћенога неба. У крчми је већ било живо, н прилика старог исушеног агента видела се с цигаром у устнма. Стари Грелок бпо је увенчан сјајним облаком над његовом главом. Растурена сива магла снуштала се п дпзала као преко груди околннх брда. А маглени облаци лелујали су се у златном сјају вишнх ваздунших слојева; п изгледало је, као да је неки смртник