Дело

6 Д Е Л 0 — Би — одговара Сима. II господпп чукну у тањпр, наручи још два пара куваних виршла и још једно пиво, па кад и то довршише изађоше овамо у дућан, те господпп одсече још за један динар шумке, за пола динара шваргле, одвоји три пара сафаладе и преко свега за дннар и по сува језика. Даде да му се све то завнје у један пакет, предаде пакет Сими и замоли да му се каже сав рачун који нзнесе четири динара и 60. пара динарских. Узе да плати, па се онда окрете Сими. Иди тамо, у опај дућан преко, па ми купи часком два лимуна. Пазп добро, немој да ти да зелене или суве као прекјуче. Или чекај, остани ти ту са пакетима, идемјада изаберем, н онако ми треба новац разменити. II господнн оде а Сима остаде са пакетима да га сачека док он купи лимунове. Чека Сима тако пет, десет, петнаест и двадесет минута па прође боме и пола сата а госиодина нема. Кад већ ирође и више но пола сата, упитаће Симу газда радње: — Нема твог оца? — Чијег оца? — пита зачуђено Сима. — Па твога оца, је л’ ти то отац? — Није, вели Сима. — А шта ти је, брат? — Није ми ништа — вели Сима. — Како ништа? — цљесну се газдарица и исиусти једну сафаладу коју је баш почела да љушти. — Па, ја не знам — поче Сима збуњено. — Ја га п не познајем, ... он ме је нашао овде пред радњом па ме звао да ме части. Госнодар забоде у тезгу нож који му је бно у руцп, опсова на чешком језику нешто са свим слично сриској псовци, пошто су то два словенска и братска народа, и дохвати једну голу кост од шумке те се бацн на Симу и мал га не звокну по глави. Ча тнм појурише газда, газдарица, калфе, шегрти и слеже се цео дућантеједни дочепаше пакете из Спминих руку а други дочепаше Симу те ночеше да га шамарају и тегле за уши. — Лопови једнн, дере се газда. Ама менп се одмах није допао — пишти газдарица. А Сима грешни све ово пе може да разуме. Зна само да су га мало пре врло лепо частили виршлама, мањ ако није такав ред у овом дућану, да муштерију најпре почасте а за тим истуку.