Дело

8 Д Е Л 0 неки далекп пут али се на сред пута иснречила, велика као какво брдо, једна шваргла, па он не може да је прескочи. Хоће да је обиђе алн се с једне стране иза шваргле сакрио онај газда од радње п држн у руци једну голу коску од шумке и хоће њом да га удари, а с друге се стране иза шваргле сакрио опет жандар и све пружа руку да га ухвати. Ето све је такве неке снове сањао и ко зна колико би он муке у сну видио, обилазећп ону шварглу, да га не пробудише. Одведоше га горе код писара и овај га узе на најстрожијп исппт. Призва за тим још једнога свога колегу и узеше да се саветују. Да бп читаоци ово саветовање могли разумети, ваља одмах напоменути да је писар који ислеђивао Симину кривицу студирао на страни. Бавио се по разним великим варошима и упознао сву вештину тамошњих полиција, па му је, од како се вратио, увек криво што се не дешавају код нас онако велике и замршене крађе каквих има у свету те да може своје знање нрпменнтп. Толико је већ иута мислио у себи: — Ја не знам зашто је бамбадава држава и трошила на мене кад код нас још нема тако чудноватих и замршеннх крађа. Држава, разуме се, пошто је послала њега као иитомца, да изучи вештину светскнх полицајаца, требала је одмах да иошЈве на страну и неколико лоиова као питомце, да изуче и они вештину светских лоиова. Тако би он бар имао посла, а овако ништа му друго не остаје него да у свакој, ма и најситнпјој ствари, назире ужасе и страхоте. Колега међутим, којега је позвао на саветовање, био је један од обичних наших полицијских иисара, чија имена сваки час читате у званичним новинама т. ј. од оннх писара које сваки час прпмају и отпуштају из службе. Дакле та двојца узеше да се озбиљно саветују док је Сима гологлав, сав уплакан, преплашен, стајао крај фурупе. Не налазиш ли ти да би га требало антропометријски премерптп? — запитаће питомац-иисар, иалећи са неком нарочитом канцелариском елеганцијом цигарету. - Море, какво мерење, ишамарај га па га нусти — вели колега. Немој тако — опет ће питомац-писар — није овде реч о кривици, но о томе, -да се утврди: почива ли у њему пнстикт.