Дело

148 Д Е Л 0 исто као и иокојпи Арсо: искривљујући лице, стнскајући обје шаке и шкргућући зубима. Чак је уживао у том да је грди. Уживао је, јер се она, научена на псовке и вјечну покорност, није ни противила, нити му одговарала. Откакоје престао бити фењерџија и ударио чак у недозвољене занате, гонио га је свак, грдио, презирао. Полицаји су тукли и, ако би се имало почео опирати, везали га п водили у затвор. А човјек, кога много газе, постаје и сам иајвећи тиранин према онима који су слабијп од њега; он је страшан и у својој породици. Зато му је било необично мило, што је ипак нашао некога, над ким се може искалити, растресати, пријетити и грдити, а да му се, и нехотице, мора покоравати. Псујући Марушу, он се светио и гонитељима, нсовао је и њих, псовао свакога од кога је зазирао. Тада као да му је било лакше на срцу. — Иштеш ми паре, крмачо, а не знаш колико сам ти добра учинио и брин’0 се за те и твоју скочад. — говорио је испијајући чашу до дна и лупајућп о сандук. — II теби су паре све и сва к’о и онијем гуликожама и нитковима, што су сад постали газде, а све згулили с нашије’ леђа, од наше сиротиње... Нико њима пеће казат’ оно што ћу им ја казати, јер им се свак улагује и боји се... А ја се не бојим никога!.. Никогааа!.. Нмам ја срца да сваком пљунем у бркове и окрешем нстину у очи!.. У мене нема тамо-амо, него отворено и право... II газдама и свијем хунцутима ја ћу право... II суду и иолпцији и сваком!.. Сви су они непоштени, свп!.. И траг им је непоштен, и он им смрди!.. Не увијам ја пи њима, ни теби, ни ником!.. Искалившн се и испсовавши све, опет би точио ракију п опет пио, пакосно се кезећи на Марушу и плазећи јој језик. Знао је, да барем за пет дана неће смјети пн помислити на новце, а како ли му их занскати. Научен на хвалисање и разметање, Аћнм је, међу јаранима, у чаршији, гдје су се на беспослици пред једннм затвореним дућаном сунчали, нехотице испрпчао, како лијепо живн са Марушом, како и пије н ашпкује у једно исто врцјеме, а све „за јефтине иаре“. Неколика јарана, који су га боље познавали, нијесу му вјеровали; другн повјероваше. Милош Загорац, младо, наочитије момче, иознат у полицији под именом ноћњака, на кога су пасванџије морали нарочито пазити, такођер му је повјеровао. II он подврпсну од радости, кад је Аћпм довршио