Дело

М А Р У Ш А 149 причу и из све снаге удари се у разголићена, густим длакама обрасла, 'прса. —т Дх, брате, што ми то прије нијеси каз'о, весело узвикну, — па*би ти се и ја иридружио!.. 0, брате, то ти је што се рекн^у2#чиште једно!.. — Мени не треба нико да се придружује, — окоси се Аћим сурово н одмах као да се покаја што није знао ћутати. — Доста ми и себе!.. — Могу се ја и наметнути, — опет ће Милош жешће, и поче увијати своје дугачке, уфитиљене бркове. — И млађи сам и љевши сам од тебе, што се рекне, па ако Маруша има очи, прије ће се моме царству привољети. — II, макар што се Аћим противио, поче се и Милош у Марушину кућицу навраћати. II додвори јој се некако. Испочетка јој је пиће поштено плаћао, кашње га поче она сама частити. Најпошље је точио сам и кад га није частила и стао је грдпти онако исто као и Аћим. Обојица сује наизмјенце грдили, као надмећући се, који ће бити осорнији и суровији. Најприје су грдили њу, па, пошто се није бранила, почели би се свађати између себе. Аћим се љутио, што га је ово безобразно Гјолобраче све више и више потискивало, што га је Маруша некако слађе гледала и све се више врзала око њега. Бојао се чак, да га сасвим не истисне, да се не одомаћи у овој кући, а то би за једног старог заштитника било највеће понижење. Зато је силом тражио прилику, да се може посвађати с њиме; зато би се и распалио јаче, кад би Милош почео избацивати кабастије и крупње псовке од његових. — Та шта се ти издиреш на њу? — питао је љутито, прекидајући псовку Милошеву и стајући поред Маруше, као да би је бранио. — Нијеси јој ти домаћин... — Драго ми је, па се и издиреш, — одговарао је Милош још осорније, пријетећи му стиснутом шаком. — Кад је ти ружиш, могу и ја, што се рекне, ружити... — Ја сам одавно у овој кући... Ја сам тутор оно двоје сирочади!.. — Сведно.., Ја сам им поочим. — Лажеш! — Лажеш ти! Спрота Маруша скакала је иза стана и поплашено их гледала, мислећи, да ће се сваки час побити. Ипак, по срећи, то