Дело

М А Р У Ш А 1 б 1 непомично, као да је онај меки, готово женски глас, који се разл1^вао и третирао, опчинио их, очарао, омађијао, па се скамефии и “занијемили. Једва једном Аћим као да се освијести и, од мерака, прихвати за боцу. Прихвати и Милош. И обојица, са двије стране, опколише пјевача, почеше га нуткати пићем и заје^нички молити, да не прекида пјевања. Спасоје ихје, кашње, увијек ублажавао пјесмом. Он ихје једини-и могао натјерати, да обојица сједну за један сто, којега су начинили од Марушиних сандучића, — и, наздрављајући Маруши, да се покаткад и куцну. II да је коме било стати па погледати, свак би, ако их није добро познавао, одмах помислио, е су најбољи пријатељи. Чинило се, да нико сложнији, нико веселији и нико задовољнији није!.. Далеке комшије Марушине почеле су се, чак, и љутити због тога. Непрестана пјеванија и граја и до њих је одјекивала, те људи нијесу могли мирно ни спавати. II Једне вечери сједила је Маруша у врх стола, налакћена на оштри му, ћошкасти пеш, а око ње, са двије стране, као два дјевера око младе, сједили су буцмасти Аћим и гиздави Милош. Спасоје је сједио поред Милоша, врпољио се и точио ракију, нудећи час једног час другога. Чешће пута осврћао се и на ону страну, гдје су, за омањом преградом, спавали двоје дјеце Марушине. Хтио је, ваљда, и њих понудити, као штојетолико пута радио, нарочито кад је био загрејанији. Али како су дјеца слатко спавала. и гладна и изморена трчањем, игром и плачем, он се опет окретао друговима и чаше, намијењене дјеци, испијао сам. Аћим као да није био најбоље воље. Много је шкргутао зубима и кривио лице и, испод ока, мргодно, крвнички, погледао Милоша, не помичући се и ништа не говорећи. Изгледало је, као да је спреман за свађу. Милош је, напротив, био необично весео. Често је грлио Марушу, хватао је за браду, штипао и силом нагонио, да из његове руке пије ракију. Спасоје их је гледао све троје и само се снебивао. Слутећи, зар, да се може какво зло изродити, грабио је прилику да пусти глас, да запјева мало и да Аћима колико-толико развесели. Дошло му бијаше и да устане, да одгурне Милоша од Маруше, те да сам сједне међу њих и све окрене на шалу и смијех. Али