Дело

М А Р У III А 153 — Нека!.. Доста се випо пролијевало! Треба и крвн мало ^ потеће, — одговори Милош подругљиво, жмиркајући према њему. -т-бечерас ћемо јали ја јали ти из ове куће. — Арко ти је тијесна, ти излази!.. ^бим се измакну мало на леђа, преврну закрвављеннм очима, па брзо извуче једно дрво из стана и љутито поче витлати и измахивати њиме и десно и лијево. Милош зграби боцу. — Немојте, људи, ако Бога знате! — уплете се преплашени Спасоје и брзо протрча међу њих. — Немојте ббни!.. Који вам је ђаво вечерас?.. Зар се нијесте подмирили?.. — Никад! — узвикну Аћим. — Никад! узвнкну и Милош. — Вечерас ће нам пуцати главе! — Нека пуцају! Обојпца су бјеснили, викали и замахивали, али се, по обичају, ни један није смио усудити да приступи другом или да удари. Спасоје је, збуњен и сметен, стајао по средини и, готово плачући, молио их да прекину кавгу. Док, изненада, као да затутња нешто, а крупна, голема фигура познатога Станка полицајца чптава врата као да испунн собом. — Каква је ово галама? — као громовник моћни загрми Станко својим страшним, дебелим гласом, који као дајеиспод земље долазио, а од кога су стрепнли толико н Аћим и Милош и свн њихови јарани. — Шта је ово? — дрекну јаче и поносито ступи међу њих. — Мени се свијет одавно тужио, да галамите и грајете к’о баруни какви, а сад сам вас уфатио, лопови једни, синови ђавољи!.. Аћим га поплашено погледа и полако, старајући се да он не опази, испусти штап из руке, па понизио, клањајући се, скиде капу. — А коме ми сметамо, молићемо? — запита тихо, благо, умиљавајући се и измичући у прикрајак. — Ми ово онако, разговарамо к’о браћа... — Ми, што се рекне, само причамо, — дочека Милош брзо, па и он скиде капу и поче се клањати. — Нема овђе никакве галаме. — Мпр! — грмну Станко и снажно лупну ногом о земљу, да му што јаче звекну мамузе. — Чуо сам ја све! Знам ја вас