Дело

М А Р У Ш А 155 се чак и дјеца по махалама бојала п бјежала од њега, дерући се и^вриштећи, чим би га издаљека опазила. Поче редовно, сва^ вечери, — а покаткад и по дану, — долазити, да немирне галамџдје види, надаздре се над њих н опомене их на ред. С њиЛа је остајао до кзсно у ноћ. Наравно, сад је он морао сјозвддеф врх стола, поред Маруше, онје сад једини смио наслонити своју тешку, голему руку на раме њезино, са неким презрењем и потсмехом гледајући остале. Он је увијек и прву чашу испијао и први почињао разговор. Други, готово, нијесу смјели ни говорити. Спасоје, ма колико да је желио да пусти глас и да запјева, није смио, што заповједити, ни Милош што испричати. Сви су морали ћутећи испијати чаше и, силом правећи насмијана и љубазна лица, понизно слушатп Станкове предике о миру, реду и закону, које је он вјечпто понављао, употребљујућн увијек једне и исте ријечи. — Ми царски људи, службеници, имамо тешко бреме на себи, — говорио је неуморно, пошто би искапио неколике чаше и загријао се мало. — На нама читав свијет стоји. Брез нас би се сва земља прбпунтала, све би ђаво понио, јер закон земљу држи, а ми држимо закон... Кад, на нрилику, мени цар одозгор поручи: „чујеш Станко, хоћу да ми чуваш ред“, ја ћу га и чуват', макар главу изгубио!.. Зато је он мени и припас’о сабљу. бива да ми ни ред ни мир испод ње не курталишу... Ја... Зато ми, службеници царски, и гонимо сваког ко не слуша наше наредбе и ко хоће да ради по својој памети. Наша је памет најпаметнија, а чувају нам је, фала милостивом Богу, и пушке и топови н толике фбртице... Регула је регула, па и ви, ђавољи синови, чим би почели шкакљиво радит’, дошли бн под мој суд, макар што с вама и једем и пијем... — Богу и цару и њиовијем службеницима ми смо вазда потпокорни, — одговарао је Аћим покорно, устајући. — И ми, зар, знамо коме припада чес’ и поклоњење... — Хоћеш ли .још једну ракију? — нудио је Спасоје Станка поново точећи. — Не треба ни да питаш, — косио се Милош на њега гуркајући га у лакат. — Ко ће нахранит’ и напојит’ царске људе, ако ми нећемо... — Ми треба и да се клањамо и да частимо к’о боље и старије... II тек пошто би се Станко уморио предпкујући н пошто