Дело

М А Р У Ш А 157 II сви стрепимо пред њим. • — II ч-риимо мирно к’о волови у јарму. ‘ Милош опет провири кроз врата и врати се. Мени је дошло, браћо, да вас оставим, — прошапта, и, што.нсе рекне, да иђем у бијели свијет... Ако ћу трпит’ силу, трт&ћ^је у туђем свијету, а нећу на свом кућњем прагу... Шта ће ми ’ваки живот?.. Шта ће ’вако друштво?.. — Куд ти пођеш и ја ћу, — опет се уплете Спасоје; готов, да се одмах дигне и пође. — Кад смо дијелили Марушу, дијелићемо свако зло и добро, па шта нам Бог да... Аћим уздахну. — А мене зар да оставите са овом сиротицом и онијем крволоком? запита. — Имате ли душе?.. II ја сам човек к’о и вп, па, бива, не жалите ме нп мало. Пуштате, да ме он погази... — Не може се друкчије, — одговори Мплош покуњено. Овом злу лијека нема. — Од ‘ваког зла треба бјежати... Аћим поче увијати брк око прста и мргодити се. — А ко вели да треба бјежатп? — запита. — Ко то велн?.. Да су нам и стари бјежалп, не би били ’наки .јунаци... Ту ћемо и ми виђет’ које је бољи!.. Милош зину од чуда. — Ти би, зар, да се крвимо? — рече. — Јакако. Злу треба доскакати. — Ама ми да се дижемо против власти? На Станка да ударимо? — отегну Милош пригушено. — Ко то смије?.. Аћим се удари руком у прса. — Смијем ја, — викну слободније, — а смијете и ви!.. Немојте ви мислити, да се ја бојим и власти иикога!.. На сваког ћу ја ударпт' и свакоц окресат’ истину... Не може се више ’вако живјети, 'вако паски, к’о да смо у тавницу затворени... Акоје вама драго робоват’ Станку, ви му и робујте, аја нећу вцше... — Мени се чинн, паметнше је бјежат', него се хрват’ с њиме, — дочека Спасоје тихо. завирујући чак и под сто, као да се Станко и ту могао сакрити. — II Маруша и сви да побјегнемо у какву другу кућу.. — Он ће нас и тамо наћ’, — осијече Аћим. — А ми да бјежимо у друго мјесто. Аћим зажмири и исплази му језик.