Дело

158 Д Е Л 0 А како ћеш у другом мјесту живит’? — запита подругљиво. — Не може се у другом мјесту лахко зарађиват’ к’о овђе... — Ја иећу ниђе из ове куће, — осијече Маруша одлучно и устаде иза стана, — а ви, ако имате образа, оставите ме саму с њиме... Нећемо те оставити, — заграјаше сви и склепташе се око ње — Ми се и бунимо због тебе!.. Ми баш хоћемо да те браннмо!.. Не бој се! Аћим стаде на сред куће и подиже руку. Хоћете ли ме послушат', браћо? — запнта некако свечано као да их на Косово позива. — Хоћете ли? — Хоћемо? — Треба да се закунемо, да се нећемо изневјерити док је живиј’ глава, а ја вам кажем: отрешћемо се насилника и ослободит' се к’о нико досада... — Крмак бно, ко пзневјерио! Аћим се накашља, нриступи Милошу и ухвати га за подерани неш од Гаршепа. — Нујеш, — рече му шапатом, држећи кажипрст на челу, све ћемо ми то ујдурисатн, па да буде красно!.. Нећемо се побунити ’нако, к'о брез разлога, иего ћемо намамити Станка да се поннади с нама, па ћемо сви ударит' на њега и измехрат' му кости... Никад му више неће нанут' на памет, да нам дође... Ти ћеш, Милоше, првп почет' какав разговор, који ће га добро нал>утит', п а... А не би ли боље било да ти иочнеш? — прекиде га Милош брзо и хтједе се измакнути. — Ти си, што се рекне, мудрији. — Јок! Ти си млађи, ти и почни, — окреса Аћим. — Ми ћемо сви бит’ уза те... А кад се Станко помами, онда ћемо слошки павалит' на њ и смрвит’ га... Нас је четворо. Ми смо јачи! — уплете се Маруша н поче загрћати рукаве од кошуље, као.да би се одмах тукла. Аћим се осмјехну. II јесмо јачи! викну. —Ја се сам пе бојим њега!.. Не бојим се ни какве крупње зверке!.. Нећу ја нико да меии комапднра и заповједа, пего ћу га по зубима. Не знате ви мене какав сам кад се илахо паљутим... Ама и Станко је нлах, кад се иаљутп, — дочека Спасоје вртећн главом и једнако страхујући. — II он је јак к’о земљ>а...