Дело

М А Р У Ш А 159 —• Он Ј0*жена! „осијече Аћпм, па им се примакну и показа пм своје жилаве, снажне мишице. — Ви само слушајте мене, па. се не бојте!.. Ако вам је драго, да вас његова мамуза и његов з.акон не туку у главу, слушајте мене!.. Виђећете како се обв^гј^ сплеџије... — Па слушаћемо, — дочекаше и Милош и Спасоје и, у знак сагласности, спустише му руку на раме. — Старији си, ред је да слушамо!.. V Кад је, у вече, дошао Станко и, по обпчају, поздравио их Хладно, сви као да му још хладније отпоздравише. Нијесу хтјели ни устати испред њега, ни скинути капе, као што су увијек радили. Милош се, чак, није хтио ни помакнути ни направити му мјеста поред Маруше, него је поднимљен сједио и гледао га некако мрко, изазивачки. — Шта? Зар нема мјеста за ме? — љутито брекну Станко, коме се овако њихово држање ни мало свиђало није. — Нема ли, а?.. Маруша прокомеша раменима и помакну се мало. — Ево има, — рече понизно, — има мјеста. — Па ни ракнје нема, — окреса Станко, лагано сједајући и погледајући на келнерај. — Камо вам ракија, ђавољи синови?.. Ја сам уморан, са службе сам, ракије ми треба!.. Милош намигну Аћпму да проговори, Аћим намигну њему. Пааа... није се имало пара, — отегну Милош лијено, силом зијевајући. — Што је било, то смо пропили... — А, проклети сине, зар нијесте могли мени оставити?... окоси се Станко, па звекну и сабљом и мамузама. — Зар вам нијесам био на памети?.. — Био си ти нама вазда на памети, — уплете се Аћим, снебивајући се и трљајући руке, — ама... Станко се пресијече погледом. — Шта? ама?.. Шћео си нешто слагати, је ли?,. — ... ама ми смо мислили, да једном треба и ти да платиш, — доврши Аћим и са неким поносом испотаје погледа Милоша, као да питаше: казах ли му како?.. Станко се уједе за доњу уснИцу. скиде капу и баци је на сто.