Дело

ОСТВАРЕНИ СНОВИ Свакп човек мора по пешто волети у животу. Способнији, прпродом обдарени, заволи науку и, посвећујући јој и сам живот свој, крчи по њој нове путеве, нове стазе па макар морао својом главом и гранитне стене пробијати. Други, пак, на орловским, алп чешће на Икаровим1 крилима, узлеће на висине уметности, и <?ву лепоту природе, све њене дивне облике, осмехе, и ужасе труди се да изнесе у пластичној форми говора, боја или тонова — али није свакоме досуђена та срећа... Обичан, просто човек, просечан како га неки називају, човек који се није издпгао изнад нормалнога нивоа своје сабраће, п каткад ни до њега није допро, такав човек ббично заволи какав прост рад — п тако га заволи да му та љубав пспуњава цео живот. Сеоски ковач с неким поносом загледа потковицу коју је сам направио исто онако као што је Кано1 2 загледао своје кипове; сељак триумфално посматра златап јечам свој као што је Рубенс посматрао слике своје. II један и други уложили су у своје дело сав свој труд, сву снагу и интелигенцпју, и један и други поносе се племенитим родитељским поносом. Тако је то обично у животу — али тешко ономе који ништа није заволео! Живот ће његов бити иустош, безбројна, празна пустош, без пепријатности и горчине, без обмана и жалости, али н без радости и поноса победничког. 1 Нкар, син Деукалионов, који.јолетео к сунцу иа крнли.ма олпељеним воском: кад се восак растопио пао је у море. Пр. 2 Ллонзо Кано сликар, скулптор н архитекта шпаљолски из прве половппе 17 века.