Дело
ОСТВАРЕНН СНОВИ 179 0н неће познати уживања и горчине, и ишчезнуће у амбисж*времена као о'блачни јесењи дан који не обасја сунце, не ороси ^иша, не узнемире холује п громови... ‘•Жалосни су ти безбојни, бестрасни људи!.. ^Ду&ак ове приповетке заволео је земљу, заволео је она поља дуга, равна, широка поља која, послушна раднику, као неисцрпнн у богатству рудннци, сваке године доносе нова блага; заволео је високе шуме, хучне, достојанствене шуме, које тако лагано расту, да постају као џинови. Заволео је дрвета, потоке п ливаде, ајош као дете гледао је кристаласте таласе, слушао шуштање дрвета, напајао се мирисом цвећа у долинама крај реке. — Чинило му се као да разуме њихов говор, прислушкује тајне — потребе зна... Циљ његових снова била је дивна башта, а ретки џбунови и цвеће којејежелео да засади на својој рођеној земљи, били су најнежнији предмет мисли његових. Чинило му се да ће, као лист на своме дрвету, мирно прожпвети своје време — а после, кад јесен дође, пожутеће п опасти као човек који је одслужпо свој рок, као стари и нзнемогао, који мора уступити место младпма. Али је заборавио, јадник, да није сваком листу суђено да до краја јесени остане на свом дрвету; да каткад наступа силна олујина, која подиже и најситније н најзеленије листиће, и односи их далеко, далеко на узнемирене таласе или на бесплодни песак пустнњски. II он је спадао у категорију откинутпх листића. Као. дете, једино у родитеља, са осмехом на лицу гледао је на живот који се такође на њ као осмехпвао и у блиској будућности показивао само цвеће. Алн се подиже олуја изненада, ветар однесе цвеће далеко, покпда и растури мирисне крунице ружа а њему остави само голе, трновите стабљике... II он као прерано откинути лист паде негде далеко... далацо... Дугојелутао по туђини, дуго је разне недаће имао док се на послетку после десетину година, сав саломљен и оседео пре времена, нпје вратио под рођено дрво. Вратио се — али већ узалудно. Све се променило — био је без породице, без куће, без аемље — саморан као дпвљака у пустињи. А и он се веома променио. Од детета постао је човек крупних руку и погнуте