Дело

180 Д Е Л 0 главе, а и леђа му се повила под теретом брига, н очи су тужнодоле гледале. Оно, чиме су му пунили главу у младости, ишчезло је мало по мало. Памћење га је издало, а н очи му се одавно одвнкле од књиге, једва су могле да нрате сптпе редиће писмена у које је човек затварао мисао своју. На леђима му је висио прост сељачки гуњ, на ногама је имао гломазне чизме — постао је суморан, подивљао је у дугодишњем лутању. Дошавши у своје родно сеоие н видевши какве су се промене у њему десиле, он оде на гробље, прели сузама гробове својпх драгнх, и пође даље у шпроки свет. — Којешта! — мишљаше уз пут — што је било, било напатио сам се много, али је живот за несрећне обично дуг још сам доста снажан, латићу се рада... гладоваћу, од уста ћу одвајатп, али ћу скупнти коју крајцару — па ћу се, затим, вратити у свој крај, купићу мало земље и радићу на њој. Толико година провео сам у сновима о своме сопственом парчету земље, о кутку из кога ме нико покренути не може, где ћу мирно провести своју старост у раду, измеђ дрвећа н мирисног цвећа и узрујапих пчелица. Уморан Од пута бедни путник седе крај крста, наслони чело на руке и размишљаше... Најзад спусти главу на груди, п тако, у полусну, мншљаше о будућности својој јаспој, мирној и ведрој, какву је створио у машти својој у дугогодишњој осами и сиротињи. Купиће парче земље! богате, дивне земље, и кућицу ће имати своју чпсту и мнрну, и баштицу!.. II чега ти све иеће бити у тој баштици? Чега пеће имати? Па какве воћке са сочним плодовима златне боје, какво цвеће?! На јужној страни кућнце пеће се вннова лоза, а из зеленог лишћа њена извнрпваће према сунцу гроздови златасти п црни, и висиће ту око перваза на нрозорчићу. Можда ће се иза тпх малнх окапа покаткад појавити румепо лице, можда ће плаве очн нежно ногледати на погрбљеног раднпка, можда ће се весео осмејак детињн захорити у тој ннској кућици. Ко то зна? Он сада нема пиког свога, ии оца, пп брата, ни једног паклоњеног бпћа — али кад већ буде имао свој сопствени кутак, можда ће се иаћи пеко створење које ће зажелети да дели с њпме судбину... можда ће га погледати неке добре очн, можда ће га развеселптп радостан осмејак...