Дело

ОСТВАРЕНИ СНОВИ 181 Тојшко среће — толико је среће било у тим сновима, да -се ^дни путник, уплашен од њихове величине, пренуо из сна. Устаде, убриса сузе грубим рукавом од гуња, и пође даље — у^арош. ^ П^еле извесног времена кретао се у радничкој блузи између вагона на једно.ј железничкој станици. Стација је била огромна, провоз робе врло велики, требало је бале и џакове товаритп или истоваривати из вагона. Наша је сањалица носила на руци лумеру 17 на парчету плеха, а радници су га називали „мазгом.“ Леђа као да су му била од гвожђа. Седамнаеста нумера није се бојала терета, са сваким му се даном повећавала снага, и ако је живео као пустињак и одрицао се свега; међутим слагао је грош на грош и све је више пунио кесицу којује бржљиво сакрио у недрима. Л» 17 је пазила то благо као очи у глави, јер то му је било остварење снова и наде — то је била земља! Још неких шест седам година, па ће уштеђевина бпти довољна за једно парче земље, макар само од два-три јутра орања. Недељом, кад је био слободан од рада, бр. 17 је излазио на железничку пругу, и ишао је чак до иза вароши где почињу вртови, ишао је и загледао дрвета у цвету и зеленило. Радници су му се смејали, говорећи, да „мазга иде на траву“, алп он на то није обраћао пажње, ишао је по неколико сатп проводио иза вароши. Често је пратио кретање и рад пчела. Гледао је ту марљиву, сиву радницу, како се завлачи у велику жуту чашицу диње. Задржавао је дисање да их не растера, гледао је како то паметно створење скупља на себе много жутог прашка и како, натоваривши на се тај терет, пчела, не више сива, већ као златаста излеће у ваздух и носи своје бреме у кошницу. То га је веома занимало; та и он ће некад имати своје имање, своје пчелице; посејаће за њих хељду, детелину и матичњак, засадиће неколико липа пред кућом, да имају откуд скупљати мед... Већ је неколико година носпо свој терет и састављао грош са грошем, док једанпут не рупи у шефову станицу један задихани радник и не јави: — Наша се мазга саломила, г. шефе! — Каква мазга?