Дело

ЈАКА КАО СМРТ 27 смешних, у којима се огледао енглески укус: мајушна кујинска пећ, а на њој мачка лоче из шерпење, кутија за цигаре у облику великога хлеба, кутијица за жижице, па онда у једној скрињици чпт&в накит за једну лутку, ђердани, белензуци, прстење, копче, обоци^ са дијамантима, сафирима, рубинпма, смарагдима, премалене-творевине које као да је направио какав драгуљарнз ЛиЧас по, додирнуо би какву ствар коју је сам поклонио каквом пригодом, узимао је у руке, окретао, загледао је са замишљеном немарношћу, па је остављао на њено место. Из једнога кута, неколике ретко отваране књиге стајале су под руком на једноножноме столу, пред малим округлим диваном. На њему је лежао и Геви де Де Монд, мало изгужван, изнурен, превијених страна, као да је много и много читан, а било је ту још и других нерасечених ствари, Сувремена уметност, коју ваља примати једино због цене, а годишња претплата стаје четири стотине динара, и Слободни Лист, танка свешчица у плавим корицама, по којој се шире најскорашњији песнпци названи ,,Безнервни.“ Између прозора је био писаћи сто графичин, љубак намештај из последњега века, на коме је графица писала одговоре на журна питања која су стизала за време примања. И на писаћем столу лежаху неколика дела, омиљене књиге, учитељи душе и срца једне женске: Мисе, Манон Леско, Вертер; а да би се показало да нису сасвим непознати ни сложена осећања и тајне психологијине: Цвеће зла, Црвено и Црно, Жена XVIII века, Адолф. Поред књига било је ручно огледало, узор-дело златарства, чије је стакло лежало на четвороугаонику од везене кадифе, чијем се красноме раду у злату и сребру на полеђини морао човек дивити. Бертен га узе и огледну се. Ево већ неколико година како страхота стари, те, и ако му се чинило да му је лице оригиналније но пређе, ипак беше почео да се жалости услед о пуштених образа и бора на кожи. Врата се иза његових леђа отворише. — Добар дан, господин Бертене, рече Анета. — Добар дан, мала, како си? — Врло добро, а ви? — Гле, па ти ми не говориш ти.