Дело

М II X А л А Ћ 13 Каиије, што је хтедо за афендаћа... ете, ту жепу ту удовицу бастисаше.,..1 — Бастисаше?! викнуше Мага и Агнија у један глас; а та страшна реч „бастисаше“ одјекну кроз пространо иразно предсобље и чу се у целој кући. — Бастисаше! потврди Крмзи-ђула готово исто тако гласно. Који је бастиса? — Девер Тошко. — С ким је бастиса? — С комшијом Стојапчом... Место у очи венчања да се Богу молила, а она... И песма јој већ искочи, сва је наша мала поје... Само ми мука што се ја осрамоти; а песма убава, мани се!... Овако: „Бастисаше Лекппицу, „Лекиницу голубицу, „Бастпса је девер Тошко „Сас Стојанчу Трчиженца. „Она сама, удовпца . „Он, бесрамник, жену има; „Она мајка ич не била „Он сад татко на пет деца..“ — И још има, али је ја довде запамтих. — Ту је песму измислио неки њен пријатељ, почем се у песми она брани... А жена, а девојка, а удовица: женскоме је чес на образу, мушкоме на табану, рече Мага... — За татка нам није срамота, јербо и он је мушко; ама ја бринем како ће сам. Ми не можемо код њега: деца су, у мене осам, у Маге седам, у Севетке четири, у Катке два па сису, близначики, у Евдокије свекрва и дете на сису, говорн Агнија растужено, и као брижно, а врата се собна отворише: Михалаћ!... У везеним чакширама из младости, у сасвим новој антерији, у везеном џамадану из младости... Толико постиђен... Не гледа у кћери а говори им, мало тишнм гласом но обично, нежно им говори: — Не ражаљујте се, девојчики, ти Маго и ти Агнијо... Што сам?... Нећу да сам сам, фала Богу, почем децу нмам. II узе да муца (а муцао је само кад је врло узбуђен): Ете... ете... Крмзи-ђуло, иди... иди при девојче ми, ете... при Сику ми, ете... 1 Затекоше.