Дело

ЧУДНОВАТ ЧОВЕК ПЗ ПРАВНИКОВИХ ПРИЧА — ЕЛИЗА ОЖЕШКОВА (НАСТАВАК) Дакле у овим упалим прсима, покривеним прљавом кошуљом и простим карираним прслуком, боравио је негда жив, младићски осећај према девојци плавих очију и округлих румених образа! У тој глави сваки дан нагнутој над хрпом прашљиве хартије, под питијастим краком гаднога полипа који је висио о таваници, била се негда зачела озбиљна мисао о дужности и изишла у бој са љубавном страшћу и жељом за срећом! У том животу, који је протицао мирно и повучено, било је некад буре и борбе, срчана јада п победе савести! Приповедање госпође Руже, а још више силно узбуђење које осети Чињски кад је угледа, стадоше ми показиватн моралну особу у мало друкчијој светлости но како сам је дотле видео. Дубина запуштенога, као прашином и плешњу покривенога живота, блеснуле су изненада предамном сјајем негда поднете тешке жртве. Да је она била тешка, о томе сумњати нисам могао, знајући из личнога опажања колико су много, колико су неопходно радницима ове врсте, лишеним више културе, виших амбиција и духовних уживања, потребни топлнна, веселост и поезија домаћега огњишта, па да им живот не буде лишен сваке топлпне, сваке узвишеностп и поезије. Јадни Чињски! Како суморни морају бпти једнолики,