Дело

54 Д Е Л 0 на коју она не сме да остане дужна; па се припрема, досећаг а ништа да јој на ум падне; те зато, на један мах, докопа чашу воде, и онда кад се он није надао, она му је пљусну у лице;. а он скочи и бришући се викну: — И... и... и..! одужи он, па докопа бокал и појурн за њом, али она утече у кујну, затвори врата, па га код прозора зачикује, око кога он облеташе не би ли је како преварио и осветио се. Кад је отишао од прозора, јер му се досадило да чека, он зареди по авлији и тад отпоче озбиљно да гунђа и псује. Прође тако целу авлију, па се љутит врати натраг и развпка се код врата: Отвори! — јер је она заборавила да их отшвуча. Она се трже на овај строги, озбиљни и изненадни тон. Стаде код прозора и види да је озбиљно љут. Познаје она добро његово расположење по свакој црти лица. Лагано отвори врата п плашљиво га упита: — Шта ти је? А он тресну пред њом неке хаљинпце н нресвлаку која је опрана попадала на земљу с ужета, па се сва укаљала. — За кога ја радим овде? — развпка се. Хоћу ли ја да доносим — а ти да разбацујеш?! — Па настави да виче све јаче, треска, псује, успламтио као жар, поглед му сева, тело се тресе, а она стоји пред њим, па га гледа и кад он заврши, она се подбочи, па почне: — Је ли то све? — 'Оћеш душу да ми попијеш? — Е, нећеш, несрећо једна! Оставићу те! Сваки ће ме узети, а ти цркавај сам — изелицо! Шта те се тиче то по авлији. Што се правиш женски Петко?! Н ја бих то видела, да ме ниси задржао кафом. — Вуци се — викне он, а дрхти. — Вуци се ти! — добаци му она, па му окрете леђа и оде. Он ману неколико пута главом, пође, па се стане окретати за њом, а лнце му се црвени као жар. Све се нада да ће она опет да продужи, а њему дошла воља за свађу. Али се она впше не појави, те се најзад и он мрмљајући, гледајући на све .стране не бп ли што ново нашао, удали из куће. Она већ више и не обраћа пажњу на све што је било, није потресена или поплашена; трчн из једне собе у другу. намешта, чисти, виче, све мора одмах да уреди и намести, њен