Дело

Њ II Н А Љ У Б А В 55 поглед допнре до свачега, у свакн кутић, јер она завирује, сагиба се, својом руком помера, довлачи и уклања, и увек нешто гунђа, мргоди се, али је увек спремна да се насмеје, чим је које дете дирне. II све собе добију нарочити изглед, све некако одишу неком свечаношћу и мирноћом; запаљено кандило у куту својим тајанственим сјајем озарава ову свечаност и даје јој неку боју, која улива нешто што човек не може да схвати, да видп, да каже, што се може само да осети. Чује се детиња вика, чује се претурање буради с внном, товарење на кола, извлачење, шкрипа конопца и дрва, све се то чује, алн се у собама, озареним овом чудном светлошћу кандила ништа од свега тога не опажа, она свечана чистота улнва тишину, ћутање, које се простире до зидова, као што се и внка с поља, слива у њих. Па онда она трчи, гледа ручак. Куварица облеће око шиорета, она је некако весело грди, не ћД јој маха ни да се наљути ни да се насмеје, већ као збуњена, само у њу гледа, слуша, односи, доноси, спремна да се насмеје, чим се газдарица насмеје, па ма и не знала зашто. Па онда погледа на сат и кад виде да је време за доручак, излази у авлију и виче децу. Ова трче. Свако виче на свој глас, али сва су румена, чиста, лепа. Па јој притрче, умиљавају се, она се прави љута, неће да их гледа, да их помилује, а овамо их некако све од једном, као да не жели ни једно да увреди, да ни једно не каже њему је прво дала, њега више воли, све их од једном служи, и онда их гледа како једу, учп, поправља, на се онда сагиба од једног до другог н љуби их. Затим одлазн у собу. Све јој се чини да има посла, да још нпје све свршено. Па онда излази и носп манжетне, говорећи најстаријем детету: — Трчи, зови тату! Дете одлази. За мало ето и њега. Пожурно се и хпта. Оставио посао и брижан јури, па кад нх спази све на окупу, он је зачуђено упнта: — Шта си ме звала? — Зар си ти навпкао да идеш као човек? Дроња си ти. Да ми се свет смеје, без моје кривице! Зашто си ово заборавио? II показа му манжетне. А он стао, избечио очи, па не уме да макне. — Упамти човече! — развика се она. Плп ћеш да идеш