Дело

164 Д К Л 0 Илијо бре! Што сакаш ти у чета? Идаш да јадиш!... да по работаш! а несн фрлно уште ии једен фншек! Што сн се препал' море?... иита га четинк Михајло. А Илнја се збунно, на не уме ништа да одговорп. Прнгрлио пушку, а мпсли га гопе пегде далеко, па му н иоглед бесмислено лута у пеку чудпу и далеку неизвесиост. Аде бре дома! Неси тп за комнту!.. говорп му Мпјајло н смеје се. Илпју све впше стид, Уклања се, а све му се чипи као да долазн нешто ново, што га тнштп н попижава. Прилази војводн, на крпшом, да га ппко пе види п не чује, нита га: — Војводо, да ме нустиш, ће ндам дома! — Па желн да га војвода пусти, јер му се чини да га нешто вуче далеко, н.еговој кући; али опет долази нешто друго, што се противн овом; а он пе воли што то долази, па осећа да не може да му се иротиви, те му се песвесно подаје. То друго, што се тако протнвп, час се појавп као стид, па онда као некн страх; појавл>ује се тако чудно н испрекрштано, да ни он сам не зна шта је то! Све му је у кућп разорено п упропашћено. Па зато воли да мнсли на кућу и не сме да мисли на кућу. Ликови свију његовнх уплели су се и чудно нспрекрштали, па се нејасно иоказују у његовој маштп. Онп сваки час мењају свој израз. Час се сви смеју, час свн плачу. Али он то не сме никоме да каже, смејаће му се. А тај смех у шуму слободног планннског даха има нечега страшпог, па оида нечега пакосног у себи. II тако је то сваки дан. Као да је отргнут од нечега и бачен ту, или као да је из њега нешто истргнуто па бачено негде. II зато увек бега. Бега из страшног у страпшпје, а све из неког несвесног н пепојмљпвог страха, који се стално ировлачн кроз сваку љегову мпсао. II тај је страх потицао из иогледа његових другова и он је бегао од тих погледа; тај је страх потицао из даљине која му излази на сусрет и он је трчао напред, као да жели да види тај страх, те да зна где ће утећи од њега, да га овај не би изненадио. Та.ј .је страх био скривен у мислима на кућу и онда је бегао од осталих, да би могао да сакрнје своје страховање. Нпје знао који је страх, страшнијп. Па мислећи на кућу, изгледа му, као они, седе у чађавој соби, а дим се слегао у њу, па кроз њега једва назире лнкове своје жене и деце. Па