Дело

КОМИТСКЕ ПРНЧЕ 16 б као они гладни, седе једно до другог, стрепећи говоре о њему, а страх их ломи, као да ће и оно мало свестн да им одузме. Па му тај њихов страх повелпчава његов п он се сиромах грчи, јежи; па би од њега да утекне, да не мисли на њега; а оно се сусреће са Мијајловим погледом, којн му некако презирући говори: — Аде бре дома, Плнја! Неси тн за комиту! — И он одлази, да се више не срета с тим ногледом, да се више не бори с тим мислима. А преко брда повпјају се од ветра горостасни грмови, а више њнх и кроз њих звижди нешто страшно н грозно; месец се ломи кроз грање, па изгледа као да његови зраци обарају лишће на дрвећу, те онај шум озаравају пекако страшно; и Илија грчевнто стеже пушку, и на све стране гледа како извире и смело корача то страшно и чини му се да нраво к њему иде, да га гони. И као да је све појмило његов страх, све се претворило у страх, кроз којп је оп јурио. II као да се сав слио у њему, он је непрекидно бегао од њега. Спустила се једном тешка, маснвна ноћ. Она је била тако густа, да је нису могли да пробнју ни месечеви ни звездани зрацп, као да су се ломили о њу, па сломијени враћали натраг те грлили месец н звезде трепћући око њих. II као да је све било одвојено, распознаваше се докле допире ноћ, одакле почиње небо! Илија се згрчио крај једног грма, огрнуо се сакмом и ћути. Дирали су га много. Мпјајло га ниташе: — Што те је страф?.. А други: — Уште неси отепо човека од страф, а одиш у комнте! И он се одвојио од осталих и плакао. А кад су поспали, он је јецао; а то јецање било јако и страшно, толико јако, да је пробијало ноћ, коју нпсу могли месечеви зраци да иробију, па је изгледало још страшннје. Па се наједанмах, кад су сви посиалн, диже н пође. II чим крочи, а у њему, иза њега, више њега, иснречио се тешки, маспвни страх, којн као да га притискиваше, па гоњаше. II зато потрча. II јурио је брже од страха, који је непрекидно за њнм трчао, алн Га није могао стићи, трчао је ономе страху што је пред њнм изгледао још страшнији. II кад је одмакао далеко,