Дело

Д Е Л 0 1<>6 хтеде да се вратн, алн му се учшш да 1\е улетети у нешто много страшнпје од свега, зато убрза напред, опкољен са свију страпа п око себе п у себн пеизмернпм страхом. Свпће, а страх га још дотиче кроз немирнв, слабе и бледе сунчане зраке. Оп звера око себе на ћунику внше иута п чини му се да се пробпо кроз нешто и да сад има да се иробије кроз пешто теже и страшније. Нанупио нушку и чека. II непомично п хладно све. Ј1 оно стање на коме он лежи; и пушка, коју грчевнто стнска. II одједпом, пп сам не зна како, запе ороз, и нушка плану. Разлеже се нуцаљ п он одјекнваше преко брда пекако чудпо н страшно, и тај му страх изгледаше непојмљнв; н разли се свуда по око лудпм, којп заклони све, само се испречи пред његовнм очнма пешто страшно, што му беше чудно, тајапетвено, н чу се јаук којн писком допираше до његових ушију, некн.м чудноватпм писком који га гађаше у срце. Све то бн трепутно, одједпом. Опалп и другп пут. Па онда убрза. Пуцањ за пуцњем, II њему се чипи да сваки фијук метка нешто носи и пешто доноси. Те му се учини као лепо н он све брже пуцаше. Затим, као да се сваким пуцњем из њега пешто одкпда, као да из њега нешто нестаје. Нешто што је било до тад тако тешко, тако гадно. Више његове главе пиштали су куршуми, па му пзгледаше као да и они нешто из њега избацују, извлаче. Па кад је окино последњи метак, он скочи и потрча назад. Све му се чини да је нешто стресао са себе и из себе, кад је тако лак. Два дана је лутао кроз планине, избегавајући сусрет са сељацима, јер му се чини, да ће опи видети на њему нешто, што до тад није имао, а шта ни он сам не зна, како је. Па кад се вратио у чету, он стаде пред Михајлом гордо и рече му: — Двојицу сам отепал'!.. А Михајло га опет погледа презриво и насмејавши се рече: — Страф те је натерал’! — Не си ти за компту!.. Комита не тепа од страф!.. II Т а н у ш Кад погледате његову кућу, мислите да сте одма погодили све што у њој има; н кад погледате њега, мислите да сте по-