Дело

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА НОЛИТИЧКЕ БОРВЕ НА ПРИМОРЈУ 191 кривошијске буне, наслиједио Радића, бпо је Хрватима одан душан и тијелом. Није могао да трпп Србе. Намјеспик тај, Јовановић, о првој буни у Боки Которској, кад је, као официр, водио војску протпв усташа, тешко је рањен. Том нриликом зарекао се, да ће се осветптп Србима на Приморју, а особито Бокељима. Свјеровао је. Допустпо је хрватским поповнма, да са Србима раде, шта су год хтјели и колико су пм закони допуштали. Школе, нпже н средње, гимназије н реалке, католичкп богословски завод у Бадру, мушка учитељска школа у Арбанаснма код Задра, жепска учитељска школа у Дубровиику ностадоше расадницима хрватске нропаганде. Ко је у то доба, као п писац ових редака, учпо у тим заводима, могао би да прича много о ондашњим приликама. Историја се, до зла Бога, извртала. Српска псторија није се нпкако учила, јер да ннје нотребита. У хрватској историји требало је знати и најмању маленкост. Српској књизи, научној и забавној, била су затворена врата. Професорн и учитељп са својих катедра предавали су о Хрватству, а настојали су, гдје год могу, да нонизе Српство. Срби ђаци, који би и мало подиглп свој глас нротив тога, прогањали су се до очајања. Професори п учитељи намећали су ђацима књиге Матпце Хрватске н хрватске листове. 0 Матици Сриској и о српским листовима било је говора врло ријетко. II кад га је било, говорило се о њима са презрењем. Најјачи расадпици тре пропаганде бијаху двије, мушка и женска, учитељске школе и католичка богословија у Задру. Пропагатори знали су, шта раде. Они су знали, да су учптељи и понови једини, којп долазе у дотицај са великим дијелом народа на Приморју. Они су једпни његови просвјетитељи и учитељи. Требало је њнх најприје надахнути велнко-хрватским духом и мржњом на Српство. Они ће у народу већ сами знатн да поспју сјеме. Сјеме је, заиста, посијано. Родило је и уродило је кобним плодом. Отац се завадпо са сином, јер јеједан био одан автономашкој пдеји, а другога школе похрватише. Спн је почео да мрзи на оца, јер је отац, старога кова, католпк, осјећао српски, а сина научише попови п учитељи, да Србип може бити само рпшћанпн. Старн нрнјатељи и другови, комшије и знанци — особито у иростпјем свијету окрен.уше једнп другнма леђа, ако су били различитих вјера. Хрватски попови и учптељи учнлп су католпчки свпјет, да му