Дело

Д К Л 0 •2Г2 отал.ана свој иосао очсвидном л>убављу. Некоји н.егови пиицијали су права рвмвк-делца, срочена у погледу цртежа п боја тако тачео н с помњом, да бн н у једпој епоси с много вишим ступњем естетнчности спадала ме!) ваљане стварп |фол. 45, 103, И8, Г29, 149, н*8, 206|. 11>егова нзналавачка способност огледа се н у разноврсностн нницпјала. Ои се при њиховој изради нпје прндржавао, као што су чннили визаптијски плумниатори, само одређеног броја утврђених праиочетака (мустара), него је г>>тово свакн другп-трећп нннцпјал оживео каквим новпм мотивом. Тако је п сам њихов руководнн мотив (КеН|по1!\) двогуб: почетно је слово сложено било у облику стубића, прстенасте жице (ианпз од карнка илн навата) пли впсоравне греднце, круинсане озго иопречном дашчпцом (Роцгшег), било у виду дрвета, чије лишће (медвеђа шапа, траторак' ЛссаШћик тоШб) кл.уцају птнце на врху или еу се заплеле у грап.у, па кљуиићпма скидају плод са њега. Комнчне снтуације нису при том никаква реткост. Угледате на пр. дечка како пуже уз дрво плп му глава провирује пз грања, слично мангупчету што се обрете иа комшијској воћци; голобрада ловца, како се грчевито прибно уз стабло, бежећи нспред напасти, нли је већ на дрвету, на с копљем у руци вреба вепра пспод њега. Наједаппут пскрсне од некуд дивља звер, за њом се стуштно лав, а на овога кидише змај — и то се све, док још п не тренусте, тако жпво п весело случп на подножју дрвета. Нетачно је мпшљење Кондаковљево, да су ови зоморфпјски и бпљнп мотпви позајмљени из византнјских орнпшала. Они с.у у ерпску орнаментацију моглп исто тако продреги п са Запада, где их свакако не беше мање, него на Пстоку. Алп српском плуминатору у опште нпје бнло потребно, да се зарад њпх обраћа овој или оној страни, јер је псто тако могао и на дому чути о разним омађијаним жнвотињама, као што су аждаје, змијски цареви (василисци), оролови (грнфови), змијоглавцп и бића с птичјим главама. Уобразиља и празновер.је српскога народа умело је и онда, боље него данас, да забачене и непроходне шуме населн тим нечастивим утварама, о којима су се језовите приче преносиле с колена на колено до данашњице. Није ли н српски илуминатор, сликајући своје звериње, могао стајатп под унечатком једне такве, од детпњства утувљене, приче? II зар се, на послетку, од туђина позајмљује оно, чега пмамо у рођеној кући?