Дело

ЗАГОНВТК А 221 су се међу собом, образујућп широка узвишеља, засађена јабукама. Небо је овде пзгледало тамнпје. а звезде јасније и веће, него у пољу. Пођем по алеји у дубнну врта. Око мене у тамнини са једва чујним шумом пролеталп су слепи мпшевн, и чинило се као да слабо затегнуте струне струје у ваздуху; с дрвећа је пешто тихо надало, у травп пза лнпових стабла чуо се нејасан шумор н кретање. II ту је свуда био неки тајнн, особенн живот... На раскршћу алеје, у сред џбуна зове п дпвље руже, тамнеле се развалпне купатила; гомиле цпгаља су густо зарасле копривом, а над њима се нскривно зпд, готов да падне. Алеја се нагло спуштала кпруду; отуда се осећала влага п мирис воденог талога. .Скренем у траву; лопух и коров, којп су ми допнрали до појаса, квасилн су ме росом, у ночетку сам дуго ишао поред густих вншања, затим се појави цела шумица јасика. Прешао сам је, прескочио јарак и — изненада нзашао код пруда. На истоку је почињало да се светли, али су звезде над врбама још јасно светлиле; доле под брдом, у широкој равнпни пруда дпзала се иара, отворена врата купатила чудно су шкрипутала у тишини. Иза труда ширила се поља, у росној долини монотоно је крештао впвак. — „Чи-чи-чи!“ — мнрно и поузданоје звучало у ваздуху. Спокојно су трентале звезде, спокојио је ћутала ноћ, п све у наоколо дисало је том нстом ноузданошћу у себе, неузбудљивом п очајно непојамном лепотом. Уморан с накуиљеним у души глухим раздражењем, присео сам на клупу, која је стајала под старим брезама на углу стазице. Од један нут негде у близини иза мене, одјекнуше звуци внолине. Обазрех сезачуђено; иза џбунова багрема белила се позадина малога крила куће п звуцп су се разлегали пз његових, широм отворенпх, неосветљених ирозора. Значи, младп Јарцев .је код куће... Музикант претрча прстима но жицама и поче да свира. Дигох се да идем: тп вештачкп, човечијн звуцп чинили су мп се као груба увреда свему, што ме је окружавало. Лагано сам се кретао напред, нажљиво газећп граву да не би крцнула сува гранчица, а. Јарцев је п даље свирао... Чудна је то била музика н одмах се осетило да .је импровизација. Али каква је то била пмпровизацпја! Прошло је иет минута, десет — а ја сам стојао, не мичући се, као укопан и жедно сам слушао. Звуци су текли збуњено, непоуздапо. Плп као да су тра-