Дело

л к л <• жилн шчито, као да су се папреаали да параае ношто, што ннсу бнлп у стању да нзраае. Нису само мелодпјом опи прикивали себм пажп.у, н.е у строгом смислу чак инје ип бпло; већ баш тим тражеЈнем, мучен.ем абог нечег другог, што се н нехотицо чекало у оапрод. — Ј’ад ће баш да буде нрано“ мислио сам ја. А звуцн су се лнлп једнако тако ноноуздано и уздржљиво. По кад кад блеспе у њима ношто, — ппје мелодија, већ само одломак. шшомена на мелодију — али тако чудну да је срце зампрало. Ето, ето, чипило се. сад ће бити ухваћена тема, — и скромнн, непоуздани звуии разлиће се божанствено спокојном, иобедоносиом, надземаљском посмом. Али је долазно тренутак кад су струпе почињале да звуче као уздржавано јецање: напомена је остајала неразумљпвом, велика мисао, блеслувши за тренутак, ишчезла је без повратка. Шта је то? ->ар се нашао пеко ко прежпвљава сад то псто, што н ја? Сумње иије могло битп: пред њнме је та ноћ стојала као таква иста мучна п неразумљива загонегка, као п преда мном... Од једном одјекну оштар, нестрпљпв акорд, за љим другп, трећп, — и бесин звуци, прекпдајућн један другог, бурно иојурише испод гудала, као да се је неко окован јаросио размануо, старајући се да раскпие ланце. То је било пешто са свим ново и неочекнвано; и тпм пе маље осећало се да је баш нешто то.ме слпчно и бнло нужно, да нрп пређашљем нпје могло остати зато, што је онћ сувише измучило својом бесплодношћу и безнадежношћу... Сад се ппсу чуле тпхе сузе, није се чуло очајање; силом и дрским изазивањем звучала је свака пота. И нешто је продужавало да се очајнички бори, и немогућно је почиљало да се чнни могућним, чннпо се још један напор, и јакп ланци разлетеће се у комаде, и ночеће се нека велика, неједпака борба. Осећала се таква младост, таква вера у себе п одважност, да за исход борбе није бнло страшно — „Нека нема наде, — ми ћемо и саму наду извојевати!“ — чинило се као да су говорпли тп моћнп звуци. Ја сам стајао, бојећи се да^оданем душом и одушевљено сам слушао. Ноћ је ћутала и такође слушала, — осетљиво, зачуђено слушала тај впхор њој туђих, страснпх звукова, који су негодовали. Побледеле звезде трептале су ређе н непоузданије, густа магла над прудом била је^непокретна: брезе су замрле погнувши сзоје тужне гране и свеЈу наоколо замрло је н ућутало. Над свима су власно царо-