Дело

ЈЕДНА РЕТКЛ КЊНГА •24'.* Док се с повцем због скуггоће му скунаторило дотле се у натури и капом н шаком давало. Поред дваест пара и марјаша во, крава, теле, неколико парп оваца и јагањаца, коза нјарића врло се често уписују. Народу пије тешко било давати цркви оно што је њему Бог даровао. Скуп му је бпо повац који је од људн а не од Бога. II за филолога су од интереса ове забелешке, тако рече један по струци филолог којп је ову писанпју и нонео собом радп студнја. Белешке су писали полуписмени калуђери из разних страпа. Особине свог говора несвесно су уносилп .у књигу. Она пружа и драгоцених података географу који буде истраживао процес нестајања Срба пз Дренице, навале Арнаута у ове крајеве. Некад је Дреница била срнска, данас чисто арнаутска. Срби су се или иселили или поарнаутили. Из првпх страна писанија видн се да је тад још било Срба у дреничким селима; у ночетку у већем броју ако се узме да су само уписани домаћини кућа; поетенено се број домаћина губи; српска дреничка се села проређују док пх са свим п понестаје; њихова места пуии пећска нахија. Кад се једпом буде испитивала навала Арнаута из њинпх планпнскпх страна ка Пстоку па рачун српског племена, ова ће писаипја послужити као драгоценп материјал за познавање тог процееа у једном крају Старе Србије — у Дреници; за остале крајеве тај матернјал се једва с муком може да покупп. Кола се крећу, тро.мп коњић једва гегуца, звона брује са мале цркве, сав народ слегао се да испрати слободне синове сриског народа. Тужна срца растајао се овај народ са нама, јер с нама му .је одлазило и неколнко часова личне слободе. Песелост пшчезава са н.егова чела а бона сета снушта се лагано да га свега обвије. Над његовом главом опет се спушта Дамоклов мач. У шешпру, без бесе, па божју вереспју опет се ишло кроз романтпчно дивну Дреницу ка Вучитрну, пуста младост која не преза нп од чега! Б. Југовић.